Како су постављене прве новогодишње „Јелке“ у Кремљу?
„Хајде да за Нову годину организујемо лепу јелку за децу!“ — овај предлог Павла Постишева, кандидата за члана Политбироа Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика, означио је почетак обнове зимских празника у Совјетском Савезу. Године 1935. у листу Правда објављен је чланак у којем је Постишев изнео мишљење да би било дивно организовати такве свечаности за децу. Уосталом, реч је била о доброј традицији која, како је истицано, није имала никакве везе са буржоаским реликтима. Идеја је наишла на широк одјек и већ после неколико дана широм земље започеле су припреме.
Јелка са војницима Црвене армије
Годину дана касније постављена је прва кремаљска јелка. Истина, не за Божић, већ на самом крају године, и не у древној тврђави, већ у њеној близини — у московском Дому синдиката. На карневалски бал били су позвани најбољи ученици. У сали их је дочекала јелка украшена висећим украсима у облику ваздушних бродова, аутомобила и младих пионира, са црвеном стакленом звездом на врху. Нову годину деци није честитао Свети Никола, већ добродушни зимски чаробњак — Деда Мраз.
Нова традиција била је топло прихваћена, мада су сценарији прослава били знатно озбиљнији него данас. У њима су се редовно појављивале приче о јуришу на Зимски дворац, биткама Грађанског рата, папанинцима и чељускинцима, а све је било обилато прожето цитатима истакнутих комунистичких аутора. Чувено „један, два, три — јелко, засветли!“ пратила је пуцњава играчке крстарице Аурора.
Ипак, програм није био ограничен само на идеолошке теме. Тако су, на пример, на новогодишњој јелки 1945. године деца уживала у „зечјем“ оркестру, чији су музичари свирали на шаргарепама, правим рингишпилима, разним вожњама, па чак и на „панорамском точку“.
Пресељење у Кремљ
Новогодишња јелка премештена је у Кремљ тек после Стаљинове смрти, 1954. године. Сценарио су написали Сергеј Михалков, аутор химне СССР-а, и Лев Касил. Појавили су се ликови из бајки, али су их и даље пратили војници Црвене армије и ударници индустрије.
Програм је започињао у Великој сали Кремљског дворца, док је у Георгијевској дворани децу дочекивала свечано украшена јелка. Извођене су представе у којима су учествовали балетски уметници и Aнсамбл Игора Мојсејева. Након што је Деда Мраз честитао Нову годину, следиле су игре, такмичења и циркуске тачке. За родитеље је био припремљен посебан програм: обилазак саборних храмова Московског Кремља и Оружарнице. Прослава се завршавала поделом слатких поклона.
Веома нова Нова година
Промене су наступиле тек средином шездесетих година XX века, када су планови новогодишњих програма престали да личе на извештаје о привредним успесима. Писац Едуард Успенски, који је тада радио на сценаријима за кремаљску Јелку, сећао се како су он и његов коаутор били критиковани због наводне неозбиљности. Још сасвим недавно, јелке су славиле достигнућа „велике хемије“ и узгој кукуруза. Међутим, љубав према бајкама показала се снажнијом. Већ више од пола века дух магије влада на кремаљским новогодишњим јелкама.