Како учити руски изговор уз помоћ вештачке интелигенције?
Замислите да желите да кажете: „Жду тебя в метро“, али руски глас [в] изговарате као [w]. Саговорник чује само „… у метро“, што има сасвим друго значење.
Или се код лекара жалите на „суп“, а не на „зуб“. Због само једног погрешно изговореног гласа понекад не можете да се споразумете са саговорником, нарочито ако ученик говори језиком чији се гласовни систем знатно разликује од руског.
„У кинеском језику сугласници се разликују по придихавању, а не по звучности, у арапском нема гласова [п] и [в], док у италијанском и шпанском не постоје глас [ы] и редукција ненаглашених самогласника. Ученик два руска гласа чује као један и не успева да их разликује“, објашњава Марина Лељавина, преводилац и наставница руског као страног језика у Италији.
Ове године нашла се међу победницима Четвртог међународног дигиталног такмичења у настави страних језика и руског као страног језика (РКИ). Завршни задатак био је осмишљавање пројекта на тему „Учење фонетике уз помоћ дигиталних технологија“.
Марина Лељавина предложила је својеврсни „Фонетички метро“ – систем вежби из фонетике намењен ученицима. Сваког дана ученици могу да крену на дванаестоминутну виртуелну вожњу.
У програму за вежбање постоји седам линија, од којих је свака посвећена посебној групи гласова који задају потешкоће. Ученици постепено прелазе са једноставнијих на сложеније задатке, а у вежбању изговора помажу им познате руске песме и стихови. На тај начин истовремено боље упознају руску културу. На пример, за увежбавање гласова [п] и [б] могу да послуже песмица Агније Барто „Бичок“ или песма „Каћуша“. Са шуштавим гласовима [ш], [ж], [ч’] и [ш’] помоћи ће Пушкинов „Евгеније Оњегин“.
Марина Лељавина повлачи паралелу: метро је систем комуникације и повезивања у граду, баш као што фонетика омогућава човеку да правилно говори и оствари оно што жели да саопшти.
„Осим тога, метро је део свакодневице сваког страног студента у Русији. А израз ’острожно, двери закрываются…"’ већ сам по себи представља готову фонетичку вежбу: у њему се налази глас [ж], има меких сугласника, као и ’невидљиви’ глас [ц] у речи „закрываются“.
Фонетика – главни проблем многих ученика
Марина Лељавина је родом из Луганска. По образовању је преводилац, филолог и наставница страних језика. Године 2018. преселила се у Италију, удала се и стекла нову домовину. Ипак, одувек је желела да остане повезана са својим матерњим језиком и руском културом.
Сви Италијани са којима је разговарала, а пре свега њен супруг, показивали су велико интересовање за Русију и руски језик. Марина је постепено почела да окупља ученике. У почетку је водила разговорни клуб и причала о Русији, а затим је завршила наставу на даљину и курс за наставнике руског као страног језика на Московском државном универзитету, стекла одговарајући сертификат и почела да ради са ученицима. Тренутно похађа још један, темељнији курс руског као страног језика на Институту за русистику.
„Италијанима највеће потешкоће задају наши самогласници. У италијанском језику они се јасно изговарају, док се у руском понекад готово губе (пишемо ’молоко’, а изговарамо ’малако’). Тешко им пада и глас ’ы’, којег нема у италијанском, па им је чак и реч ’мы’ тешка за изговор. Тако реч ’быть’ могу да изговоре као ’бить’, а ’мыло’ као ’мило’“, прича Марина о својим запажањима.
Италијанима тешко падају и меки сугласници – за њих су речи „полька“ и „полка“ исте и готово им је немогуће објаснити разлику. Ни глас „х“ не изговарају лако, па често уместо „хорошо“ кажу „корошо“.
„Наравно, проблем представља и акценат – у руском језику он није сталан и може у потпуности да промени значење речи.“
Ипак, према Марининим речима, Италијани имају и одређене предности. Глас „р“ изговарају правилно, јасно разликују удвојене сугласнике, а меко „ч“ им такође добро иде. Због тога брже усвајају правила руске фонетике него ученици из неких других земаља.
„Желим да фонетика престане да буде досадно загревање на почетку часа и да постане путовање на које се радо креће – пут ка живом разговору“, каже Марина. У будућности се нада да ће у Италији основати нешто налик клубу љубитеља руског језика и културе.
„Италија и Русија ближе су него што се чини: италијанске архитекте градили су Московски кремљ, а Гогољ је у Риму писао ’Мртве душе’. Мелодију песме ’Каћуша’ овде знају као партизанску песму.“
Четврто међународно дигитално такмичење у настави страних језика и руског као страног језика заједнички организују Институт за русистику и Удружење наставника руског као страног језика. На такмичењу је 2026. године учествовало 782 такмичара из 52 земље света. Међу њима су били наставници основних и високих школа, студенти, приватни наставници и сви они које занима настава језика, а посебно руског као страног. Такмичење је у целини одржано на даљину.