Зашто су становнике Самаре звали „горчичниками“, а Јарославља „чистоплюями“?

Становници Нижњег Новгорода — „водохлёбы

На обалама Волге налазио се највећи сајам у читавом Руском царству. Пре склапања послова, трговци су сатима разговарали и пили чај, и то дословно на литре. Чај је био најбољег квалитета, јер је овамо стизао чак из Кине.

Становници Кургана — чокали

Многе становнике Урала и Заурала одликује посебност у говору: уместо речи „что“ изговарају „чо“. Отуда и овај надимак.

Становници Брјанска — куролесы

Постоје два објашњења порекла овог надимка — народно и историјско. С једне стране, глагол „куролесить “ означава несташлуке и бучно весеље. Сматрало се да становници Брјанска воле да се забављају и проводе време у весељу. С друге стране, ова реч је некада имала и значење чињења необичних поступака, односно окретања наглавачке. У XVII веку, током Смутног доба, Брјанци су стали на страну лажног Димитрија и спалили сопствени град. Е, то је прави пример значења ове речи!

Становници Самаре — горчичники

На ободима Самаре гајила се такозвана „красная горчица“ — љута црвена паприка оштрог укуса. За њено узгајање ангажовали су некадашње кметове, које су због тога прозвали „сенфарима“. Касније је тај надимак почео да се користи и за локалне мангупе са периферије града, а временом се проширио на све становнике Самаре.

Становници Јарославља — чистоплюи

Тако су, уз дозу ироније, називали становнике овог древног града. Наводно, нису само волели чистоћу и уредност већ су били и веома пробирљиви, па чак и гадљиви, те нису радо прихватали прљаве послове. Етнограф Владимир Даљ описивао их је и као „лепотане“ и „белопуте“.

Становници Вологде — мамоны

Овај надимак био је прилично увредљив, јер су се широм Русије мамонима називали прождрљивци и лењивци. И сама реч „мамон“ означава трбух. Ипак, постоји и друго тумачење, засновано на историјском догађају. Када је у Вологди индустријалац Сава Мамонтов градио железничку пругу, њене раднике почели су да називају „мамонтовы“. Временом је, ради краћег изговора, назив скраћен, па су тако настали „мамоны“ — надимак за вологдске железничаре.

Становници Астрахања — икорники

У Астрахању се од давнина узгајала јесетра, а производња кавијара била је веома развијена. Астрахањци су се поносили овим надимком, јер је сведочио о благостању становништва и богатству њиховог краја.

Становници Тамбова — тамбовские волки

Постоји мноштво објашњења порекла овог израза. Према једном од њих, још у време Петра Великог из Тамбова су се извозиле вучје коже. Друго тумачење каже да су сељаци из Тамбова, који су долазили у Москву у потрази за послом, били спремни да за малу надницу прихвате било какав тежак посао. Радили су толико вредно и неуморно да су Московљани, помало незадовољни, говорили: „Волки тамбовские приехали“ (Стигли су тамбовски вукови)!

Становници Казања — сирота казанская

Према једној легенди, када је Иван Грозни освојио Казањски канат, племићи су, долазећи пред њега да му искажу покорност, волели да се приказују као сиромаси и сирочад како би изазвали његово сажаљење. Према другом тумачењу, после освајања Казања у граду је заиста остало много сирочади, која су касније просила широм царства. Како год било, израз „казанска сирочад“ постао је општепознат и данас се користи за свакога ко се претвара да је несрећан и беспомоћан како би изазвао сажаљење других и извукао неку корист.