Пет најважнијих књига Николаја Љескова које треба да прочитате

1. „Левша“

Левша

Према заплету, Александар I је из Енглеске у Русију донео невероватну ствар — ћеличну буву на навијање. У Тули су локални оружари били изазвани да смисле начин да засене енглеске мајсторе. И мајстор по надимку Левша успео је потковати буву под микроскопом.

Сви руски ђаци започињу своје упознавање са Љесковим управо овом повешћу, која по жанру подсећа на бајку, а сама је испуњена бројним народним изразима. Тако је Љесков у суштини створио легенду коју су у Тули дуго времена сматрали народном. А израз „потковати буву“ постао је идиома која означава веома сложену, виртуозно изведену радњу.

2. „Леди Макбет из округа Мценск“

Дизајн корица за „Леди Макбет из округа Мценск“ Н. С. Љескова

Млада трговкиња Катерина Измајлова живи у Мценском округу Орловске губерније. Њен муж стално путује због посла, а она се досађује у свом раскошном дому. Катерина се заљубљује у лепог службеника Сергеја, али њен таст случајно открива њихову бурну аферу. Да би спасила свог љубавника, Катерина одлучује да изврши убиство, и то више од једног...

Љесков маестрално осликава живот трговаца и провинцијску „таму“ где новац и корист чине основни интерес. Заиста шекспировске страсти ове повести одушевиле су савременике Љескова.

3. „Зачарани луталица“

Зачарани луталица. Објављено у новинама „Руски мир“, 1874

Иван Фљагин је човек са необичном и трагичном судбином. Целог живота он лута и пролази кроз бројна искушења: једном је заробљен, затим служи као војник, па пролази послушање у манастиру. И током целог живота његову судбину одређује то што је очаран — природом, женама, животом и вером у Бога.

Први наслов приче је „Телемах из Црне земље“ и заиста подсећа на Одисеју. Истовремено, прича је стилски блиска животима светаца, описујући детињство, борбу са грехом, покајање и долазак вере. Свако поглавље је посвећено посебној епизоди из живота јунака.

4. „Соборјане“

Насловна страна једног од првих издања романа Н. Љескова „Соборјане“

Прича се фокусира на три свештеника: протојереја Савелија, ректора катедрале, свештеника Захарију и ђакона Ахилија. Радња се одвија у измишљеном граду Старогороду. Отац Савелиј је истински праведник који се чак супротставља црквеним властима зарад идеала православља и вере.

Ово је „романтична хроника“, како је сам Љесков дефинисао жанр. По први пут у руској књижевности, свакодневни живот провинцијског свештенства је описан тако детаљно. И по први пут, свештеници су приказани као обични људи, са манама, сумњама и гресима.

5. „Запечаћени анђео“

Репродукција илустрације за причу Николаја Љескова „Запечаћени анђео“. Уметник: Георгиј Јудин.

Староверска заједница је имала посебну икону са приказом анђела. Међутим, званичници су, у борби против њих, конфисковали икону и запечатили је. Међутим, владики се икона допала и наредио је да се постави у цркву. Затим, ризикујући своје животе, староверци су одлучили да своју реликвију замене копијом... На крају, представници Старе и Нове вере чудесно се мире непосредно пре Божића.

Ово је још једна прича у којој се Љесков бави темом верског раскола, која га је веома занимала. Причу је Александар II високо оценио, што ју је спасило од цензуре.