Реч „пока“ је постала опроштај захваљујући идеји привремености
Реч „пока“ је јединствена за европске језике. То је везник или прилог који означава временски оквир: „Док сам кувао, он је гледао ТВ“ или „Чекаћу док се поново не сретнемо“.
И временом је постала опроштај.
У савременом говору, људи су почели да скраћују дуге учтиве изразе, једноставно говорећи „па, ћао!“. Саговорник је разумео да мисле „док се поново не сретнемо“. Ова реч је постала широко распрострањена у 20. веку, током совјетске ере, када се темпо живота значајно убрзао. „Пока“ је мање формалан опроштај од „до свидания“ (довиђења) и означава да ће се људи ускоро поново срести.
