Зашто су сарадника Петра Великог сматрали чаробњаком?
Ова веровања била су непосредно повезана са Сухаревском кулом, која се у то време налазила на ободу Москве. Тамо се налазила Школа математичких и навигационих наука, а Брус је на њеном врху изградио опсерваторију за посматрање звезда. Необразовани и сујеверни грађани видели су чудне телескопе како вире из прозора и смишљали су најневероватније легенде о мистериозном странцу. Веровали су да се он тамо бави чаробњаштвом, претвара олово у злато и покушава да пронађе еликсир младости.
Многи су наводно тврдили да су својим очима видели како Шкот ноћу излеће из куле на гвозденој птици и кружи изнад града. Међутим, ова прича је можда имала основу у чињеницама — историчари спекулишу да је Брус заиста радио на прототипу летеће машине, али никада није летео њоме.
За његово име везана је и сасвим невероватна прича о проналаску „живе воде“, која је наводно могла да васкрсава мртве. Према легенди, Брус је ради огледа убио свог слугу, раскомадао његово тело, а затим делове попрскао чудотворном течношћу. Тело се, наводно, поново сјединило, а мртвац оживео.
Брус је поседовао импозантну библиотеку са око 1.500 књига. Многи су веровали да се међу њима налази такозвана „Црна књига“, коју је наводно лично написао Кнез таме. Веровало се да њеном власнику открива све тајне света, омогућава да сазна судбину било ког човека и пронађе све што је скривено или изгубљено.
Парадоксално је то што је Брус заправо био прави скептик и није веровао у натприродне појаве. Када му је одушевљени цар показао мошти светитеља у једном новгородском храму, Брус је ово чудо објаснио „климом, својствима земље у којој су претходно били сахрањени, балсамовањем тела и уздржаним начином живота“.
Сухаревска кула срушена је 1934. године. Према легенди, совјетске власти наредиле су да се пажљиво раставља, циглу по циглу, како би пронашле свемоћну „Црну књигу“. Потрага се, наравно, завршила без успеха.
Предмети повезани са животом овог знаменитог Шкота могу се видети на изложби „Јаков Брус: шкотски геније Петровог доба“, која је отворена у Музејима Московског кремља до 28. фебруара 2027. године.