Како се појавила прва руска пнеуматска локомотива?
Идеја о коришћењу компримованог ваздуха као мотора за вучу железнице настала је у Енглеској и Сједињеним Државама у првој половини 19. века. Локални проналазачи су поставили цеви између шина, које су биле повезане са вагонима помоћу клипова. Ваздух упумпавао се у цеви и покретао воз.
Следећа фаза је обележила појаву пнеуматских локомотива. Једна од најуспешнијих била је „Духовој Скомокат“ или „Духоход“, коју је развио руски инжењер Степан Барановски 1861. године.
Била је то платформа са два точка и два хоризонтална цилиндра, од којих је сваки покретао по један погонски точак. Сабијени ваздух чувао се у 34 мања резервоара, међусобно повезана системом цеви. Та залиха била је довољна за два до три сата вожње. На следећој станици празни резервоари замењивани су пуним, а за њихово пуњење служио је компресор који је такође конструисао Барановски.
Проналазач Павел Кузмински присуствовао је испитивању локомотива 27. децембра и овако описао призор:
„Локомотива је изашла и вукла за собом низ цеви офарбаних у необичну боју, а поред тих цеви налазио се мали механизам за пренос директног дејства. Један вагон је био прикључен на локомотиву, која се, наравно, одмах испунила знатижељницима који су успели да се угурају. Воз је кренуо, а за њим је одјекнуло гласно „Ура!“...
Локомотива је превозила путнике између Санкт Петербурга и Царског Села. Али лета 1862. године, пројекат је напуштен, јер је процењен као превише сложен и енергетски интензиван.
