Gateway to Russia (Photo: ullstein bild via Getty Images, OpenAI)
Илза Штебе почела је да сарађује са Москвом 1930. године. Веровала је да једино комунисти могу зауставити нацизам, чија је популарност у Немачкој нагло расла у време Велике економске кризе. „Сарађује са нама из уверења“, известио је о њој совјетски обавештајац Јаков Бронин.
Ради прикривања своје делатности, новинарка је писала похвалне текстове о националсоцијализму, док је истовремено прикупљала податке од великог значаја за СССР. Посебно важна за Москву постала је 1939. године, када је успоставила везу са немачким дипломатом бароном Рудолфом фон Шелијом, кога је совјетска обавештајна служба претходно придобила за сарадњу. Захваљујући њему, запослила се у прес-служби Министарства спољних послова Немачке.
Под тајним именом Алта, Штебе је Центру достављала податке о немачким плановима за напад на Француску, Белгију и Холандију, о припремама за рат против СССР-а, као и о саставу и бројности јединица Вермахта које су пребациване на границу са Совјетским Савезом. Тачно је указала и на правац главног немачког напада — Белорусију, док је већина других обавештајних извора говорила да ће мета бити Украјина.
„Колико је тешко посматрати све ове припреме за предстојећи сукоб. Будите опрезни, држите очи отворене и не заваравајте се“, писала је Штебе у априлу 1941. године свом колеги и антифашисти Рудолфу Хернштату.
Алта и други совјетски обавештајци извештавали су Центар о предстојећем немачком нападу, али су наводили различите датуме почетка операције „Барбароса“, стално их мењајући и померајући. Долазио је најављени дан, али се ништа није дешавало. Због тога је војно и политичко руководство СССР-а почело да сумња у веродостојност таквих обавештајних података, па их је чак сматрало и дезинформацијама. Тако ни када је Штебе почетком јуна 1941. године јавила да ће рат почети између 22. и 25. јуна, њеним речима није посвећена посебна пажња.
Штебе је наставила да ради све до августа 1942. године, када су је Гестапо и немачке власти ухапсили заједно са Шелијом. У децембру исте године обоје су погубљени одсецањем главе. Двадесет седам година касније, Алта је постхумно одликована Орденом Црвене заставе.
Рудолф фон Шелија
