Како странци популаризују руски језик у иностранству
„Никакве санкције нису страшне за руски језик, јер иза њега стоји руски народ, руска култура и ви, драги наставници!“, рекао је још 2017. године академик Виталиј Костомаров, оснивач Пушкиновог института за руски језик и први који се научно позабавио питањем наставе руског као страног језика.
Не само да га није занимала судбина руског језика, већ је веровао да је он потребан целом свету! И био је потпуно у праву. Упркос тешкој политичкој ситуацији, руски језик се и даље учи и воли, а интересовање за њега стално расте у многим земљама.
Јуче, 18. новембра, Мали театар у Москви био је домаћин прве доделе награде В. Г. Костомаров „За допринос светској русистици“, коју је установила фондација „Руски мир“. Добитници су били осам руских научника из Кине, Индије, Вијетнама, Аргентине, Србије, Мађарске, Казахстана и Придњестровља. Међу њима су били професори, декани катедри за русистику, преводиоци, истраживачи и наставници средњих школа.
Ови људи не само да воле руски језик, већ и мотивишу своје ученике да уче језик и читају велику руску литературу. Окупљање у Москви и виђење толико истомишљеника била је права радост за многе.
„Као особа задужена за државну језичку политику, готово сваке седмице пратим шта се у свету догађа када је реч о руском језику. И на основу статистичких података, са конкретним бројкама пред собом, видим како интересовање за руски језик расте, како непрестано настају нови центри и учионице за његово изучавање и како им се придружује све већи број људи“, истакла је на свечаности Јелена Јампољска, саветница председника Руске Федерације и председница Надзорног одбора фонда „Руски свет“.
Јелена Јампољска
Према њеним речима, русистима је данас у многим земљама веома тешко да обављају свој посао. Зато је награда „Костомаров“ важан корак у пружању подршке људима који се баве наставним, преводилачким и научноистраживачким радом и који дају изузетан допринос ширењу руског језика у свету.
Предавати руски језик као животни позив
„Интересовање Кинеза за руски језик последњих година непрестано расте“, каже један од добитника награде, професор из Кине Љу Венфеј. „Данас више од 180 универзитета у Кини има катедре за руски језик. Сваке године руски језик изучава и до 40.000 студената, а велики број ученика учи га и у средњим школама широм земље.“
Љу Венфеј је почасни и гостујући професор на 18 кинеских универзитета. Аутор је 200 научних радова и 20 монографија посвећених руској књижевности, историји руске културе и друштвене мисли. Његови радови користе се и у образовању русиста на кинеским универзитетима. Поред тога, превео је на кинески језик више од 20 дела руских писаца и песника XIX- XXI века.
Љу Венфеј
Професор Венфеј почео је да учи руски језик 1978. године, када се уписао на студије руског језика и руске књижевности на Педагошком универзитету у провинцији Анхуеј.
У почетку, изучавање руског језика није било његов лични избор. „На пријемном испиту су установили да сам прилично млад и да ће ми, вероватно, бити лакше да савладам нови језик. Зато су ме распоредили на студије руског језика.“
Након завршетка студија, Венфеј је дуго радио као научни сарадник на Академији друштвених наука. Међутим, 2015. године прешао је на Педагошки универзитет у Пекингу, где је почео да ради као предавач на катедри за руски језик. „Моји родитељи су били учитељи, универзитет на којем сам студирао био је педагошки, а и установа у којој данас радим такође је педагошки универзитет. Чини се да је бити учитељ заиста моја судбина и мој животни позив.“
Руска култура као део идентитета
Добитник награде из Аргентине Омар Лобос такође истиче да у његовој земљи влада непрестано велико интересовање за руску књижевност и културу. Руски језик почео је да учи 1993. године у Дому Русије у Буенос Ајресу. Данас већ више од 20 година предаје руску књижевност на Универзитету у Буенос Ајресу, и то од самог оснивања катедре за словенску књижевност.
Омар Лобос
„У Аргентини је одувек постојало, постоји и увек ће постојати велико интересовање за руску културу, књижевност и политику. На први поглед, Русија делује као далека земља, али код нас је већ окончан шести талас руског исељавања, тако да између наших земаља постоје блиске везе.“
Поред предавачког рада, др Лобос се активно бави и превођењем руске књижевности. Преводио је дела Достојевског, Чехова и Платонова, као и бројне песме Пушкина, Мајаковског, Јесењина и Ахматове. Међу његовим преводима налази се и још необјављено дело старе руске књижевности – „Житије протојереја Аввакума“. Био је то прави изазов, али Лобос је заволео Авакума и задовољан је својим преводом.
„Више се и не сећам какав сам био пре него што сам почео да се бавим руским језиком и руском културом. Све је то толико дубоко постало део мог живота. Волим руску музику, романсе Рахмањинова и Чајковског, волим Мусоргског. Руски свет за мене је био неочекивано откриће и право богатство. Све је то постало моје, нешто од чега се више не могу одвојити. Данас је и то део мог идентитета“, признаје Аргентинац.