Зашто Руси не разумеју своју класичну књижевност?
1. Застареле речи
Руски језик се током последња два века знатно променио. Многе речи које су у XIX веку биле сасвим уобичајене данас су или нестале из употребе или добиле другачије значење. У руским књижевним класицима таквих језичких замки има на претек. На пример, израз „распечатать письмо“ у XIX веку значио је „отворити писмо“, односно распечатити коверту, док данас означава штампање на штампачу. Реч „пошлый“ некада је значила „обичан, баналан“, а данас има значење „непристојан“ или „прост“.
Ученик који у „Евгенију Оњегину“ стигне до стихова: „Бразды пушистые взрывая, // Летит кибитка удалая; // Ямщик сидит на облучке, // В тулупе, в красном кушаке“, више не зна ко ту гдје сједи и ко куда лети. Без посебног тумачења или речника, смисао може остати нејасан.
2. Застарели појмови
Чак и када су све речи познате, појмови које оне означавају могу бити неразумљиви савременом читаоцу. Класична књижевност препуна је осврта на друштвене установе, свакодневне навике, чинове и обичаје који су одавно нестали. Ко је титулярный советник? По чему се разликовао од коллежского асессора? Данас је за разумевање таквих појмова потребно додатно објашњење.
Класична књижевност приказује свет у којем су људи путовали кочијама и поштовали сложен бонтон који је уређивао друштвене посете и двобоје. Без разумевања ових конвенција, поступци ликова могу деловати немотивисано, а њихови емоционални доживљаји — претерано. На часовима књижевности у школи често нема довољно времена да се такви детаљи објасне, па читалац остаје препуштен сам себи пред текстом који је тешко у потпуности разумети.
3. Промена вредности
Најдубљи разлог лежи у томе што су вредности које су читаоцима XIX века биле саме по себи разумљиве савременом човеку често стране, па чак и неприхватљиве. Класична књижевност прожета је идејама племићке части, верског смирења, патријархалне дужности и пожртвованости. Савремени човек, одрастао у секуларном друштву које негује култ личног успеха и индивидуалних права, можда искрено не разуме зашто се јунакиња драме „Гроза“ Александра Островског толико плаши греха или зашто се Пушкинов Оњегин тако необично понаша у двобоју.
И данашњи руски читаоци веома се разликују једни од других. Неко је одрастао у православној породици, неко у атеистичком окружењу; неко цени колективизам, а неко индивидуализам. Класична књижевност, међутим, нуди одређен систем вредности који је некада био заједнички, а данас се разликује од човека до човека.
Зато „разумети“ класична дела не значи само протумачити речи и прихватити вредносни свет књижевног дела које читамо. То значи и бити спреман да прихватимо да се тај свет може разликовати од система вредности савременог читаоца.