GW2RU
☰
GW2RU
✕

Пет чињеница о „руској Грети Гарбо“

Глумица Ала Демидова
Пищальников / Sputnik
Звезда чувеног Театра на Таганки, глумица која је умела да и малој улози подари дубину и драматичност — 28. септембра Алла Демидова напунила је 90 година.

1. Од детињства је желела да буде „велика глумица“

Кадар из филма „Дневне звезде“, у режији Игора Таланкина, снимљеног на Мосфилму 1966. године, заснованог на истоименој аутобиографској књизи Олге Берголц. Глумица Ала Демидова игра Олгу Берголц.
Георгий Тер-Ованесов / Sputnik

Будућа звезда рођена је у Москви 1936. године. О детињству говори мало, тек понекад издвоји поједине слике из тог периода: сећа се како је њена мајка у јесен 1941. године пешке ишла из Москве у Владимир, где је Алла живела код баке. Када су се коначно среле, мајка ју је узела у наручје и упитала: „Девојчице, где ти је мама?“ А она је, са карактеристичним руским изговором, одговорила: „Дааалеко!“

Када су је са пет година питали шта жели да буде кад порасте, девојчица је без размишљања изговарала у једном даху: „великаглумица“. Похађала је драмску секцију, где је због недостатка дечака играла мушке улоге, а учила је и у балетској школи при Музичком театру „Станиславски и Немирович-Данченко“.

Совјетска позоришна и филмска глумица, мајстор уметничке речи Ала Демидова.
В.Пищальников / Sputnik

Ипак, нису је примили на позоришну школу због лоше дикције. Тако се нашла на Економском факултету Московског државног универзитета. Али ни тамо није могла да побегне од свог сна: представе универзитетског студентског театра привлачиле су публику из целе Москве.

2. Тридесет година провела је у Театру на Таганки

Године 1959. Демидова је уписала Вишу позоришну школу „Борис Шчукин“. Њена дипломска представа била је „Добри човек из Сечуана“ у режији Јурија Љубимова. Управо са том представом почела је историја Театра на Таганки.

Ала Демидова као Кирилова на сету филма „Степен ризика“
Sputnik

Блистала је у „Вишњику“ у режији Анатолија Ефроса, а много је играла и са легендарним глумцем и бардом Владимиром Висоцким. Заједно су, између осталог, тумачили главне улоге у „Хамлету“. Критика је одушевљено писала да је Демидова створила ново тумачење овог лика и показала како „бистар ум престаје да служи истини и почиње да служи химерима“.

3. Одбила је улогу код Тарковског

Глумица је била веома избирљива када је реч о улогама. „Обично се каже да су глумци мрачни, али машта нечим мора да се храни. То је једино занимање у којем резултат није одвојен од материјала. Ми стварамо од самих себе, од свог тела… Уосталом, тајна је у томе од чега се састоји улога. … Довољан је један покрет да се схвати човек“, говорила је она.

Сцена из представе „Хамлет“, засноване на истоименој драми Вилијама Шекспира, коју је режирао Јуриј Љубимов у Московском позоришту драме и комедије Таганка. Краљ је Александар Пороховшчиков, Хамлет је Владимир Висоцки, а Гертруда је Ала Демидова (с лева на десно).
Мирослав Муразов / Sputnik

Редитељ Андреј Тарковски понудио је Демидовој улогу јуродиве у филму „Андреј Рубљов“. Она је, међутим, одбила. „Сада бих устала и потрчала, без икаквог размишљања“, признала је касније.

Ипак, касније је играла у Тарковсковом „Огледалу“, где је тумачила Лизавету Павловну, службеницу у штампарији. Понуда за филмске улоге није јој недостајало. Мајстор суптилних психолошких нијанси, краљица геста и глумица која је умела да пронађе нову дубину у лику — све је то била Демидова. У њеном тумачењу чак су и мале улоге добијале пуну снагу и сложеност, било да је реч о госпођи Лори Лајнс из „Пса Баскервила“ или леди Малборо, политички утицајној личности у филму „Чаша воде“.

4. Основала је сопствени театар

Московско позориште драме и комедије Таганка. Сцена из представе „Три сестре“ по драми Антона Чехова. Глумица Ала Сергејевна Демидова као Маша.
А. Стернин / Sputnik

У Театру на Таганки Демидова је радила до 1992. године, а потом се посветила сопственим пројектима, међу којима је и њен Ауторски театар. Креирала је програме у којима је спајала поезију и музику. Тако је са сцене, на пример, извођен „Реквијем“ Ане Ахматове уз музику Вивалдија. Једну од представа Театра на Таганки — Цветајеву „Федру“, коју је за њу режирао Роман Виктјук — откупила је како би могла самостално да одлучује о њеном даљем извођењу. Током деведесетих Демидова је почела да сарађује са грчким редитељем Теодоросом Терзопулосом. Године 2014. учествовала је у његовој представи „Носферату“ у Пермском театру опере и балета, где је тумачила улогу Корифеја.

5. Ауторка је књига

Глумица Ала Демидова (лево) као Корифеј и глумац Тасос Димас као Носферату у сцени из представе „Носферату“ у оквиру такмичарског програма фестивала Златна маска на сцени позоришта Мосовета у Москви.
Екатерина Чеснокова / Sputnik

Њена прва књига „Друга стварност“, у којој је размишљала о глумачком позиву, објављена је 1980. године. У њеној библиографији налазе се аутобиографска проза, као и сећања на колеге, глумце Инокентија Смоктуновског и Владимира Висоцког. У књизи „Ахматовљева огледала“ размишља о стваралаштву песникиње и сопственом тумачењу њене „Поеме без јунака“. „Ја „Поему“ разлажем као што бих разлагала улогу коју је неко други осмислио и отелотворио на папиру — али не ја. А да бих ту улогу одиграла, морам да је „присвојим“, да је изнова осмислим за себе, разложим на појединачне делове и ликове, на оштре сударе противречних осећања и тако даље — односно да урадим све оно што је саставни део мог глумачког позива“, писала је Демидова.