Шта се дешава на слици Фирса Журављова?

Несрећна невеста

Слике које приказују бракове из интереса увек су изазивале повећану пажњу. То је био случај са сликама „Мајорово удварање“ Павла Федотова и „Неједнак брак“ Василија Пукирева. „Пре венчања“ Фирса Журављова надмашила их је по драматизму и изразу.

Изгледа да прича није нова: бракови по договору били су уобичајени у то време. Некима су такви савези обећавали ширење пословања, док су други, напротив, настојали да побољшају своју финансијску ситуацију у замену за титулу и привилегије више класе. Међутим, у свему томе, заборављено је најважније — „роба“.

Радња се одвија у ентеријеру богате куће. Иконе на зидовима показују да су власници побожни и традиционални. У центру собе, девојка у раскошној венчаници пала је на колена. Горко плачући, покрива лице рукама. У овој сцени нема ни мало комедије, и ништа није претерано: јасно је да се девојка удаје против своје воље. Изгубивши сваку наду да ће убедити оца да раскине веридбу, она се опрашта од свог познатог живота док се спрема за венчање са човеком кога не воли.

Родитељи и рођаци младе посматрају ову сцену. Њен отац је очигледно бесан због њеног понашања. У једној руци држи икону Деве Марије са Христом – очигледно је управо хтео да је благослови. Другом руком чврсто стеже марамицу, питајући се да ли да дозволи овај брак. Мајка, држећи свечани хлеб, такође оклева. Још један брачни пар – вероватно старија сестра са мужем и дететом – сведочи невестиној тузи. А присутна је и проводаџија у плавој хаљини, која је договорила оба брака.

Нико од окупљених не покушава да смири младу; сви чекају да се хистерија заврши како би могли да оду у цркву, где је младожења већ чека.

Права драма

За ово дело, Журављов је добио титулу академика Царске академије уметности 1874. године. Овај приказ искрене туге младе постао је невероватно популаран. Почео је да се репродукује и штампа под различитим насловима: „Пре венчања“ и „Брак по наруџбини“. И сам уметник је направио неколико оригиналних копија.

Једну од њих је купио колекционар Павел Третјаков. Уметник је оставио тему непромењеном, али је слику учинио интимнијом. Сада је лишена било кога осим оца и његове мајке, која кришом завирује у радну собу. Све около сугерише да се драма одвија у кући богатог трговца. Отац, у дугом капуту, делује збуњено и неспособан да контролише сузе ћерке. На крају крајева, ништа се не може променити.

Познати критичар Владимир Стасов сматрао је да је баш прва верзија слике била најуспешнија. У овој верзији, заплет је изгубио своју изражајност. „Дивна поза и покрети младе су и даље ту... али отац је потпуно без емоција: ни деспотизам ни тиранија  нису потребни у овој сцени.“