Да ли је у СССР-у било чоколаде?

Омиљене чоколаде многих Руса данас, настале су у совјетским годинама, па чак и раније. „Аљонка“, „Инспирација“, „Стратосфера“, „Црвенкапа“, „Меда на северу“ - ове и многе друге чоколаде изазивају напад носталгије код Руса који су рођени још у СССР-у. Дакле, зашто се чоколада из совјетског детињства чини укуснијом од чоколаде данас?

Како се чоколада појавила у СССР-у

Чоколада је у Русију стигла из Европе у 18. веку и одмах је постала популарна. До почетка 20. века у Русији је већ постојало стотине фабрика чоколаде. Најпознатије су биле
„Абрикосов и синови“, „Ејнемова фабрика“, „Трговачка кућа Адолфа и Ежен Сиу“ (више о историји чоколаде у Русији прочитајте ОВДЕ). Чоколада је, међутим, била веома скупа и недоступна за већину људи.

У фабрици „Абрикосова и синова“ крајем 19. века

Након бољшевичке револуције 1917. и грађанског рата (1918-1923), фабрике чоколаде су национализоване и добиле су нова имена која су позната и данас. Поменућемо неке: „Бабајевски“, „Црвени октобар“, „Бољшевик“, „Рот Фронт“.

Током Другог светског рата, фабрике кондиторских производа које се налазе близу фронта евакуисане су у друге градове и регионе: Пенза, Новосибирск, Самара (тада Кујбишев). Чоколадице су, заједно са осталим производима, затим слате војницима на фронт.

Раднице фабрике „Црвени октобар“ припремају поклоне за борце Црвене армије, Москва 1941.

Прави успон индустрије чоколаде почео је тек након рата. Производња је расла у СССР-у сваке године. Године 1913. увоз какао зрна у Руско царство износио је нешто више од 5.000 тона (око 30 грама на сваког човека у земљи!), 1938. године - скоро 15.000 тона (око 90 грама по особи), до 1987. - 148.000 тона (што је било више од 500 грама по особи!).

Совјетска чоколада је чак и почела да се извози у иностранство. Током 1970-их и 1980-их, бројке су биле око 4.600 тона кондиторских производа.

Продавница слаткиша у Москви 1960. године

Зашто је совјетска чоколада била тако укусна?

Људи који су одрасли у СССР-у памте укус те чоколаде. Иако је недостајало много робе, чоколаду сте могли добити у било ком тренутку, а била је релативно јефтина. Наравно, пре празника попут Нове године и 8. марта, најпопуларнији чоколадни
сетови би били збрисани са полица. Остатак времена, практично свака продавница прехрамбених производа имала је локалне чоколаде направљене према Државном стандарду (ГОСТ), користећи само природне састојке. Међу фабрикама није било конкуренције и све су производиле по државним смерницама. Да, додељиване су и награде произвођачима, али није било потребе за варањем по питању састава или тежине робе. Чоколаде су биле исте у Москви као и у Хабаровску.

Дегустатори фабрике „Црвени октобар“ (Красный Октябрь), 1979.

Палмино уље је први пут увезено у СССР 1961. године, за пробу, као експеримент. Али, тек крајем 1970-их и почетком 1980-их почело је систематски да се користи у прехрамбеној индустрији. Међутим, његова количина је такође регулисана ГОСТ-ом. Такође, какао зрна су била високог квалитета. Какао је увожен из афричких земаља, којима је Совјетски Савез заузврат изградио фабрике и хидрауличне конструкције.

У фабрици „Рот Фронт“ 1979.

Омиљене совјетске чоколаде данас

Сигурни смо да у Совјетском Савезу није било особе којој укус чоколаде „Аљонка“ није познат. Знате, то је она чоколада која је на омоту имала девојчицу умотану у шал. Ова прва совјетска
млечна чоколада појавила се 1965. године и била је омиљена у целој земљи, због свог деликатног укуса и приступачне цене.

„Аљонка“

Чоколада „Инспирација“ (Вдохновение) са Бољшој театром на омоту појавила се 1967. То је била прва чоколада у земљи у којој је свака штангла умотана у посебну фолију.

Најпопуларније и најпожељније биле су чоколаде „Меда на северу“ (почеле су да се производе 1939. у Лењинграду [сада Санкт Петербург]), „Црвенкапа“, које су биле пуњене пралином од ораха и обложене чоколадом (произведене од 1955. године у фабрици „Црвени октобар“), „Стратосфера“ и „Суфле“ (произведене од 1936).

Чоколаде фабрике „Црвени октобар“ (Красный Октябрь)

Седамдесетих година на полицама продавница појавиле су се велике чоколаде под називом „Гуливер“ – величине као неколико обичних. И оне су имале фил од вафла. По правилу,
родитељи су својој деци давали такве чоколаде за празнике.
Совјетски Савез је такође производио и чоколаде познате пре револуције. Најпознатије су биле „Трапави меда“, „Цитрон“ и „Пробај да је отмеш“. Оне се још увек могу наћи у руским
продавницама.