5 најстаријих ресторана у Москви

1. „Јар“ („Яръ“)

Најстарији ресторан у Москви отворио је 1826. године на Кузњецком мосту Француз Транкил Јар (Tranquille Yard). Ресторан се неколико пута селио, а од 1910. има своје стално место на Лењинградском проспекту.
„Јар“ је културну московску елиту привукао луксузним специјалитетима француских кувара, раскошним амбијентом и циганском музиком. Песник Александар Пушкин је „тартуфе из Јара“ овековечио у једној од својих песама. Постоји легенда да је Фјодор Шаљапин, најчувенији бас у историји опере, волео да дође овде уочи премијере у Бољшом театру, и да пева са балкона главне сале, а затим да заподене кавгу са посетиоцима. Сутрадан би о томе брујала читава Москва и све карте за концерт би биле распродате. А што се тиче демолирања ентеријера, то није био проблем. Ресторан је имао посебан ценовник за уништавање имовине, и не само за то. На пример, мазање конобаревог лица сенфом коштало је 120 рубаља, а разбијање венецијанског огледала флашом 100 рубаља.
Ресторан је имао и царску ложу, мада га чланови царске породице нису посећивали. Али зато је чест гост био Григориј Распућин, пријатељ породице Романов, као и писци Максим Горки, Александар Куприн и други.

После револуције 1917. године ресторан је затворен, а његове просторије су искоришћене за биоскоп, спортску салу, болницу и друге установе. У истој згради је 1952. године отворен хотел „Совјетски“ са истоименим рестораном. Било је то омиљено место Јосифа Стаљина и његових гостију. Старо име је ресторану враћено током 1990-их.
Данас гости „Јара“ могу да уживају за трпезом у некадашњем амбијенту царског ресторана с почетка 20. века – с плафонима високим 12 метара, украсима од гипса и златних листића, лустером попут оног у Бољшом театру и фонтани у летњој башти.
На менију су специјалитети руске и европске кухиње: сугудај од свежег муксуна, „Оливије“ по старинском рецепту, „Старомосковски“ боршч са говедином, кокиљ (вруће предјело) од крабе и јесетре у сосу од сира и павлаке, и пирошке.
Просечан рачун: 2.500 рубаља (25 евра)
Адреса: Лењинградски проспект, 32/2, хотел „Совјетски“
2. „Метропол“

Ресторан је отворен 1905. године у истоименом хотелу у самом центру Москве. Иницијатор изградње био је милионер Сава Мамонтов.
Хотел и ресторан са француским куваром врло брзо су постали омиљено место богатих и познатих личности. Све је овде направљено по последњој технологији. Ту су пећи за француске хлебове, бисквите и пуњено пециво „растегај“, фрижидери са ледом, лифтови и све што је било луксузно у оно време. Да и не говоримо о ентеријеру са огромним степеништем, стакленим куполама, витражима и фонтаном од мермера.

Овде је Игор Северјанин написао своју чувену песму „Увертира. Ананас у шампањцу“, а Сергеј Јесењин изјавио љубав плесачици Изадори Данкан. Касније, у другој половини века, овде ће се упознати виолончелиста светског гласа Мстислав Ростропович и чувена певачица Галина Вишњевска. Али, раскош и љубав нису једине асоцијације када је реч о „Метрополу“.

Током револуције 1917. године хотел је тешко оштећен гранатирањем, а после револуције су у њега смештене канцеларије владе и чиновници, док је један део претворен у заједничке станове. На сцену „Метропола“ су ступили револуционари Владимир Лењин и Лав Троцки. Неколико деценија је ресторан постојао без уобичајене отмености, али је постојао.

Данас је обновљен и сваки гост поново може да ужива у уређењу сале и у оригиналним европским специјалитетима и традиционалним јелима руске кухиње. Треба обратити пажњу на топло димљену кечигу, рибљу чорбу и кулебјаке са пуњењем од три врсте рибе.
Просечан рачун за доручак: 4.100 рубаља (40 евра)
Адреса: Театрални пролаз, 2
https://metropol-moscow.ru/en/restaurants/
3. „Савој“

И овај ресторан у истоименом хотелу налази се у близини Бољшог театра још од 1913. године. Додуше, у почетку се хотел звао „Берлин“, а ресторан „Бечка кафана“ („Венское кафе“). Када су се за време Првог светског рата односи са Немачком погоршали појавило се име „Савој“.

Главни гости су овде били московски боеми: балетски играчи, новинари и писци. И они су, као и данашњи посетиоци, уживали у осликаним зидовима, гипсаним украсима, златним плафонима са ефектом огледала и другим елементима луксузног дизајна. А ту је и фонтана од мермера на више нивоа, направљена по скици сликара Михаила Врубеља.
Овде су представници московске „златне омладине“ пили коњак, па чак и шампањац „Удовица Клико“, јели стране специјалитете, слушали музику и плесали.

Савремени посетиоци „Савоја“ треба да пробају јела са морским плодовима: севиче од морских чешљева са малинама и сосом од тартуфа, ноге крабе са Stracciatella сиром или пељмене од пастрмке са црвеним кавијаром и „Биск“ сосом.
Просечан рачун: 2.600 рубаља (25 евра)
Адреса: улица Рождественка, 3/6, зграда 1
4. „ЦДЛ“ (Централни дом књижевника)

Са прага овог музеја и уједно ресторана закорачићете у амбијент аристократске виле где су брижљиво очувани декоративни украси и старински намештај из 19. и 20. века. На пример, „Храстова“ сала је на два нивоа, има витражне прозоре и огроман лустер од кристала, а у „Камин-сали“ још увек функционишу камини из 19. века.
Ресторан је почео са радом још 1930-их, али је постао посебно популаран 1960-их када је младим ауторима дозвољено да пишу своје стихове на зидовима. Ту су боравили Андреј Вознесенски, Роберт Рождественски, Јевгениј Јевтушенко и други. Њихови аутограми и цртежи могу се видети и данас у „Шареној“ сали („Пёстрый зал“).

У ресторану треба пробати аспик (пихтије) од смуђа, паштету од морке (бисерке) у глазираној јабуци, чорбу од печурака са јечмом, топлу салату од патлиџана и топљеног сира, пељмене са месом ирваса и ћуфте „Пожарски“ са кромпиром и буковачама. А за дезерт узмите Кремаљске сирнике и Кијевску торту са сладоледом од орашастих плодова.
Просечан рачун: 2.500 рубаља (25 евра)
Адреса: Улица Поварскаја, 50/53, зграда 1
5. „Узбекистан“

У почетку је на месту данашњег ресторана „Узбекистан“ била позната московска крчма, нешто касније је отворена француска кафана, а после револуције официрска кантина. После Великог отаџбинског рата многе републике Совјетског Савеза отварале су своје ресторане у Москви. Тако је 1951. године и Узбечка ССР отворила ресторан „Узбекистан“.
У совјетско доба он је био невероватно популаран. Овде су волели да вечерају глумци, певачи и песници. А обични људи, који нису могли тако лако да се пробију унутра, задовољавали су се чебурецима из локалне кухиње.

Ресторан је реновиран 1997. године у оријенталном духу, па се данас гости могу опустити у пријатној атмосфери на удобним диванима и одмарати очи на резбареном дрвеном намештају и теписима ручне израде.
На менију су специјалитети узбечке, паназијске и кавкаске кухиње: плов, шашлик (руска врста ражњића), кази (домаћа кобасица од коњског меса), лагман (хранљива месна чорба са резанцима), лепиње, чебуреци, самса, и, наравно, узбечки чај из „пиала“ (малих шољица без дршке које се шире при врху) и слаткиша азијске кухиње. Све ово је пропраћено празничним расположењем, тј. живом музиком и трбушним плесом.
Просечан рачун: 3.000 рубаља (30 евра)
Адреса: улица Неглинаја 29, зграда 5