Како су Руси основали Харбин?
Један од највећих градова на североистоку Кине, важно саобраћајно чвориште и значајан привредни и политички центар овог подручја, настао је захваљујући намери Руске империје да крајем XIX века изгради железничку пругу кроз Манџурију.
Забринуте због ширења јапанског утицаја, власти у Санкт Петербургу и Пекингу постигле су 1896. године договор о изградњи пруге. Кинеска источна железница (КВЖД) требало је да буде у потпуном руском власништву, да пролази кроз кинеску територију и повеже Забајкаље са Владивостоком. Њоме би царска војска могла брзо и лако да се пребацује из унутрашњости земље на обалу Тихог океана.
Харбин, који су 1898. године изградили руски архитекти уз помоћ кинеских радника, постао је једно од кључних чворишта ове железничке пруге. Смештен на равници у средњем току реке Сунгари, кинески град по изгледу се није много разликовао од тадашњих руских градова: красиле су га типичне зидане и дрвене куће са резбареним терасама, широки булевари и обиље зеленила. Због тога је чак добио надимак „Источна Москва”.
У Харбину су се налазила представништва водећих руских трговачких предузећа, управа Кинеске источне железнице и Руско-кинеска банка.
„Мало је градова који су настали на вештачки начин, а који су за свега пет до осам година постојања успели да се од непознатог села развију у велики град и започну самосталан и разноврстан трговачки живот”, писао је почетком XX века руски новинар Николај Романов.
Руси су у то време чинили трећину становништва Харбина, али се њихов удео временом знатно повећао. Након завршетка Грађанског рата у Русији, град је постао једно од главних одредишта руске беле емиграције. Захваљујући њој, Харбин је још неколико деценија успео да сачува свој препознатљив руски дух.
