Зашто је Петар I сматран Антихристом?

Ипак, нису сви на Петра гледали са дивљењем и поштовањем. За неке је он постао Антихрист — „човек греха и син пропасти“, преко кога делује ђаво. Таквим су га сматрали староверци, противници црквених реформи патријарха Никона.

Реформе спроведене 1650-их година имале су за циљ уједначавање црквених обреда са грчким богослужбеним правилима. Присталице старих обичаја почеле су да буду сурово прогоњене. Петар I је у томе нарочито истрајао — његовим одлукама староверци су оптерећени високим порезима, било им је забрањено да обављају јавне службе, а чак су били приморани да носе посебно прописану одећу. За ширење својих верских уверења могли су бити осуђени на присилни рад или смрт.

Због свега тога, многи староверци су били уверени да је Петар — Антихрист. Носио је „ђаволску“ западноевропску одећу, имао је „кравље ноге“ (немачке ципеле), а на глави „псеће увојке“ (перику). Увођење обавезе бријања браде сматрали су „печатом Антихриста“. Такво мишљење нису имали само староверци.

„Цар за време поста једе месо и венчава хришћане, обукао је људе као ђаволе, увео немачку одећу и јеврејске јепанче (огртаче)“, жалио се иконописац из Нижњег Новгорода Иван Андрејев.

За време Петра I проширило се и пушење дувана, које се у Русији сматрало готово смртним грехом. У народу је владало уверење: ако цар пуши „проклету ђавољу траву“, онда у њему сигурно делује нечиста сила.

Као још један доказ његове „антихришћанске природе“ противници су наводили укидање патријаршије и оснивање Светог управитељског синода 1721. године. Тиме је цар постао поглавар не само државе већ и цркве, што је једног анонимног аутора навело да га назове „проклетом и двоглавом звери“.