Нацисти су ослободили овог совјетског генерала пошто је дао часну реч да се неће борити против њих

Слобода се могла стећи или бекством из логора или сарадњом са непријатељем. Постојала је и трећа опција - обећање да се неће борити против Немачке. То је понуђено генералу Тонису Ротбергу.

Ротберг је био бивши генерал-мајор у естонској војсци и помоћник министра војске. Након анексије републике од стране СССР-а 1940. године, и сам је постао војни министар у новој совјетској влади.

На почетку немачке инвазије на СССР генерал је служио у 22. естонском стрељачком корпусу, који је формиран од бивших припадника естонске војске. У првим данима рата они су масовно дезертирали и прелазили на страну непријатеља.

Сам Ротберг је заробљен у јулу 1941. Годину дана касније генералу су понуђени невероватно благи услови слободе — требало је само да потпише да неће учествовати у рату против немачке војске. Нацисти су се према Естонцима односили далеко боље него према „расно инфериорним“ Словенима, или чак према Летонцима и Литванцима.

Генерал је на то пристао и потом је живео у Талину и на својој фарми близу Виљандија. Након ослобођења Естоније од стране Црвене армије 1944. године био је ухапшен. 

Ротберг је оптужен да се предао без отпора и да је три године живео на окупираној територији без покушаја да пређе на совјетску страну.

1951. осуђен је на 25 година радног логора, а две године касније умро је у Тајшетском логору у Сибиру.