Људмила Вербицка: жена захваљујући којој је цео свет заволео руски језик

Астероид је 2000. године добио име по њој. Чиме је ова изузетна жена заслужила такву почаст? Својим немерљивим доприносом ширењу руског језика широм света и развоју науке у целини. Вербицка није била само истакнути лингвиста и доктор филолошких наука, већ и прва жена на челу Универзитета у Санкт Петербургу, једне од најугледнијих високошколских установа у Русији.

15. децембар 2018. Председница Санктпетербуршког државног универзитета Људмила Вербицка током састанка са руским председником Владимиром Путином.

Од интелектуалне породице до малолетничког притвора

Људмила Алексејевна Бубнова (девојачко презиме) рођена је 17. јуна 1936. године у Лењинграду. Њена породица и она преживеле су тешке године Другог светског рата, трагедију опсаде Лењинграда, као и сурове послератне околности. Њен отац је био секретар Извршног комитета града Лењинграда. Током такозване „Лењинградске афере“, он и још неколико градских партијских функционера били су ухапшени, а 1949. године и погубљени, проглашени за „народне непријатеље“. Њена мајка је такође ухапшена и послата у радни логор.

Људмила је директно из школе одведена у малолетнички притворски центар у Лавову, у Украјини. Тако је девојка из образоване лењинградске породице завршила у затворским условима намењеним малолетницима. Ипак, својим способностима и залагањем толико се истицала да јој је омогућено да настави школовање и похађа редовну наставу и изван притвора. По завршетку школовања, стекла је право да се упише на Лавовски универзитет.

Као кћерки „непријатеља народа“, било јој је забрањено да студира стране језике на филолошком факултету. Због тога је изабрала руски језик, што се показало као пресудна одлука у њеном животу.

15. децембар 2018. Председница Санктпетербуршког државног универзитета Људмила Вербицка током састанка са руским председником Владимиром Путином.

Главни преокрет судбине – Лењинградски универзитет

Након смрти Јосифа Стаљина 1954. године, њен отац је постхумно рехабилитован. Људмила се затим вратила у родни Лењинград и уписала Филолошки факултет Лењинградског универзитета. Током студија упознала је свог будућег супруга, физичара Всеволода Вербицког, чији је отац такође био жртва политичких репресија и погубљен.

Након дипломирања, Људмила Вербицка је остала на Универзитету и тамо провела укупно 64 године, напредујући од асистента до ректора. Постала је прва жена ректор Универзитета у Санкт Петербургу у последњих 300 година. Такође, била је прва ректорка са филолошким образовањем, пошто је на изборима победила двојицу истакнутих физичара.

Касније је Вербицка постала и председница Руске академије образовања, а обављала је и низ других престижних функција. Добитница је бројних признања и награда, међу којима се издваја и Орден за заслуге за отаџбину.

Председница Руске академије образовања, доктор филолошких наука, професорка Људмила Вербицка на представљању првог тома „Великог речника црквенословенског језика новог доба“ у Саборном храму Христа Спаситеља.

Људмили Алексејевни је било суђено да буде на челу универзитета током изузетно тешких и турбулентних деведесетих година, након распада СССР-а. Био је то период ниских плата за научнике и наставнике, као и опште друштвене и економске нестабилности.

„Својим шармом, искреношћу и енергијом, она је успела да изнесе овај тежак период за универзитет на својим плећима“, рекао је Дмитриј Медведев, дипломирани студент Санктпетербуршког државног универзитета и председник Руске Федерације (2008-2012), у документарцу о Људмили „Главна русисткиња планете“.

Године 1994, краљица Уједињеног Краљевства, Елизабета II, посетила је Санкт Петербург и Санктпетербуршки државни универзитет, где је током сусрета са Људмилом Вербицком вођен неформалан разговор. Том приликом разговарале су, између осталог, и о својим унуцима.

Постала је симбол писмености

Као научница, Вербицка се специјализовала за фонетику, проучавајући правилан изговор и промовишући културу стандардног говора. На њену иницијативу објављен је речник „Хајде да говоримо правилно“, као и покренута кампања „Хајде да говоримо као Санкт Петербуржани“. Плакати са њеним портретом и примерима правилног наглашавања у различитим речима били су постављени у метроу, на информативним пунктовима и аутобуским стајалиштима широм града.

Истицала је да тежи да „зарази своје студенте и, ако је могуће, наше друштво уверењем да је правилно говорити престижно“.

Вербицка је такође развила систем за подучавање странаца правилном руском изговору и за отклањање акцента. Уживала је велико поверење у питањима која се тичу руског језика и науке уопште, те је била члан бројних државних и председничких савета. Чак је и Владимир Путин једном приликом изјавио да се често лично обраћао Људмили Вербицкој за консултације о питањима руског језика.

„Било је тренутака када бих телефонирао директно из авиона пре неког догађаја, када се моје колеге и ја нисмо могли сложити око праве ствари да кажемо“, рекао је Путин. А она је увек имала прави одговор.

Санкт Петербург. 1. децембар 2016. Председница Руске академије образовања Људмила Вербицка на 5. Санктпетербуршком међународном културном форуму.

„Главни стручњак за руски језик на планети“

Вербицка је имала велике идеје — желела је да руски језик изведе на светску сцену. „Планета мора да говори руски“, говорила је. Скоро 20 година Људмила Алексејевна је предводила Међународно удружење наставника руског језика и књижевности, организујући конгресе и уједињујући русисте из целог света.

Да би промовисала руски језик широм света, Људмила Вербицка је 2007. године предложила оснивање фондације „Русский мир“ – идеју коју је подржао Владимир Путин.

Захваљујући њој, широм света почели су да се отварају центри за руски језик који нуде бесплатну наставу. Одржаване су, и и даље се одржавају, међународне конференције посвећене руским студијама, а додељују се и грантови за проучавање и промоцију руског језика.

Људмила Вербицка је преминула 2019. године. Поводом обележавања 90. годишњице њеног рођења 2026. године планирано је установљавање стипендије која ће носити њено име, намењене талентованим наставницима руског језика у иностранству.

Председница Руске академије за образовање Људмила Вербицка одликована је Орденом „За заслуге пред отаџбином“ првог степена током церемоније доделе државних награда у Кремљу.