Иљф и Петров: Најсмешнији и најсмелији дуо СССР-а

Два пријатеља, Иља Иљф и Јевгениј Петров, рођени су у Одеси, престоници Руског царства. Овај јужни град на Црном мору је вероватно био, и још увек јесте, повезан са више урбаних митова и легенди него са стварним причама. 

Како је почела њихова сарадња

Иљф и Петров су се упознали у Москви 1925. године. Први је имао 28, а други 23 године. Обојица су радили за часопис „Гудок“ (Звиждук), уређивали чланке и писали сатиричне скечеве.

Moscow. Photo taken by Ilya Ilf

У својој Двострукој аутобиографији, романописци су се нашалили да је „аутор рођен два пута“: 1897. и 1903. године, и да је „почео да води двоструки живот“ од малих ногу.

Иљф, био је син скромног рачуновође и банкарског службеника. Завршио је техничку школу и радио у канцеларији уметника, телефонској централи и фабрици ручних бомби.

Ilf, early 1930s

У исто време, Иљф је писао поезију и, корак по корак, стекао значајан углед међу песницима Одесе. Године 1917. почео је да ради као уредник часописа и да пише чланке. Затим, одлучивши да се посвети књижевној каријери пуним радним временом, преселио се у Москву 1923. године. Његов будући професионални партнер, Петров, потицао је из породице вишег друштвеног статуса: његов отац је био државни службеник, наставник у богословији и војној школи. Водио је Петрова и његовог брата на далека путовања - пловили су паробродом до Турске и Италије и много тога су видели на тим путовањима.

Petrov, early 1930s

Петров је почео као полицијски истражитељ у Одеском одељењу за криминалистичке истраге. Решавао је кривичне случајеве и био је укључен у елиминацију криминалних банди. Његово право име било је Катајев (његов старији брат, Валентин Катајев, постао је познати совјетски писац). Године 1920, браћа су ухапшена под сумњом да су умешана у антисовјетску заверу, али су потом мистериозно пуштени.

Ilf and Petrov in Moscow

Иљф и Петров упознали су се у Москви и постали нераздвојни, пишући хумористичне приче и кратке романе. Према легенди, започели су свој први велики посао као „писци-духови“ - почели су да пишу дугачак сатирични роман на захтев Петровљевог старијег брата, Валентина. Читајући га, овај други је био толико импресиониран да је великодушно одлучио да се одрекне свог „ауторства“.

Дванаест столица

Тај роман носио је назив „Дванаест столица“. Објављен је 1927. године у рекордном року. Запањујуће је да су цензори одобрили ову сатиру усмерену против новог совјетског поретка. Ево, на пример, једне од шала у роману: „Где бисте ишли? Немате разлога да журите. ГПУ ће вас сама пронаћи.“ (ГПУ је био политички директорат НКВД-а одговоран за политичку репресију).

Ilya Ilf posing with The Twelve Chairs

То је прича о два превараната који се срећу у измишљеном граду Старгороду. Бивши земљопоседник, Иполит Воробјанинов, долази у град у потрази за породичним драгуљима које је његова ташта ушила у тапацирунг једне од столица у салону у време Револуције.

Преварант Остап Бендер се у Старгороду налази сасвим случајно. „Његов живахни темперамент, који га је спречавао да се било чему посвети, стално га је водио у различите крајеве земље и сада га је довео у Старгород без пара чарапа, без кључа, без стана и без новца.“

Famous Soviet actor Andrei Mironov as Ostap Bender in Mark Zakharov's 1976 movie

Док смишља свој најновији лукави план да се обогати и постигне велики успех без посебног напора, упознаје Иполита. Стидљиви Иполит одлучује да се удружи са предузимљивим Бендером и заједно крећу у потрагу за вредним стварима.

Sergei Filippov as Ippolit in Leonid Gaidai's 1971 movie

Након тога, комични пар очекују невероватне авантуре у њиховој потрази за столицама, које су појединачно распродате након Револуције и на крају расуте по целој земљи. Морају да прибегавају најразличитијим обманама да би их набавили од разних људи, од присталица цара до припадника ситне буржоазије и бољшевика.

Цензура и путовање по Америци

Након огромног успеха романа „Дванаест столица“, Иљф и Петров су 1931. године написали наставак авантура Остапа Бендера. Књига је носила наслов „Мало златно теле“. Али док је њихов први роман лако превазишао све препреке које је наметала цензура, током 1930-их, функционери који су надгледали књижевну продукцију уочили су „пародију против Совјетског Савеза“.

Ilf and Petrov while writing, 1932

Тек три године касније, објавили су нову. Књига се показала ништа мање популарном, а потом су оба дела више пута адаптирана за филмско платно — и филмови су постали класици совјетске кинематографије.

1936. године, писци су кренули на турнеју по САД. Прешли су целу земљу аутомобилом у пратњи америчког брачног пара, водећи евиденцију о својим путовањима, објавивши и путопис „Једноспратна Америка“. Дело садржи детаљан приказ њиховог путовања и њихових утисака: Њујорк, изградња моста Голден Гејт у Сан Франциску, свакодневни живот Американаца, пејзажи, Холивуд итд.

"I would caption this photo 'here, what America looks like'," Ilya Ilf

Млади писци су све радили заједно и, како су се и сами шалили: „венчали су се са само пет година разлике“. Имали су много идеја и планова, али Иљф је умро од туберкулозе 1937. Две године касније, Петров је добио сина којем је дао име Иља у част свог пријатеља.

Након смрти свог ко-сценаристе, Петров се посветио филму, а касније је постао уредник часописа Огоњок. У Другом светском рату писао је репортаже и чланке са фронта. Док је био на једном од својих пословних путовања, погинуо је у авионској несрећи. Чудно, имао је тачно онолико година колико је имао његов партнер у писању, Иљф, када је погинуо.