Романови: поклони за Божић

Поклони деци

У периоду од 16. до 17. века цареви су придавали велики значај црквеном празнику, али он није имао нарочито јако породично обележје. На Бадњи дан цареви су чинили добра дела, ишли по болницама и прихватилиштима и давали велику милостињу, али и посећивали затворе, где су осуђеницима делили помиловања. Цареви су после тога присуствовали и ноћној божићној служби у храму која је иначе и била главни догађај.
После богослужења пред зору у царске одаје у Кремљу позивани су црквени јерарси и хор који је певао посебне песме у славу Христа и цара. Цареви су давали празнично пиће медовину и даривали за заслуге овалне раскошно украшене посуде за пиће (ковш).
Тек после тога поклоне су добијала и царска деца, рецимо везене скупоцене тканине као што су свила и брокат и скупоцене шоље са драгуљима. Царевићи су добијали играчке у облику сабљи, а цареве ћерке најразличитије украсе.
Празнични поклони до деветнаестог века даривани су само у богатим и племићким породицама.

Први поклони испод јелке

Обичај кићења јелке за Божић у Русији дуго није практикован. Јелке су повезиване са покојницима, а гранчице четинара бацане на путу до гробља током погребне церемоније симболично показујући на тај начин пут покојниковој души. Украшавање куће јелком први је увео Петар Велики када је 1700. године увео прославу Нове године. И Немица Јекатерина Друга дала је свој допринос утврђивању новогодишње традиције.

Први пут Божићна јелка окићена је у Кремљу 1817. године. Од двадесетих година деветнаестог века ова традиција је успостављена и у царским дворцима у Петербургу. Поклони су почели да се стављају испод јелке у време Николаја Првог. Сматра се да је оваку прославу Божића са јелком и поклонима у царску породицу донела супруга императора, Александра Фјодоровна. Она је била Немица, ћерка пруског краља Фридриха Вилхелма Трећег у чијој се породици на слављење Божића много поклањало, уз богато окићену јелку и поклоне.

„За Николаја Првог Рођење Христово у аристократској, а касније и градској средини попримило је обрисе домаћег породичног празника за који се пажљиво припремало не штедећи ни време ни средства“, пише Јулија Уварова у књизи „Божић и Нова година у Русији од 16. до 20. века“.
Понекад је поклона било превише, да нису могли да стану испод јелке. Николајев син, Велики кнез Константин, 1847. године у свом дневнику набраја поклоне које је добио: сабља, кинжал, панцир, черкески пиштољи и књиге.

Супруга Николаја Првог, Александра Фјодоровна

Николајева ћерка Олга оставила је сведочење да је 1837. године добила писаћи сто и фотељу, а 1843. године „чудесни клавир марке Вирта, слике, елегантне хаљине и од тате наруквицу са сафирима, његовим омиљеним каменом“.

Једно од најпопуларнијих места за императорове поруџбине био је „Енглески магазин“ који је држала фирма „Николс и Плинке“ у Санкт Петербургу. Тамо су могли да се нађу изузетни лустери и накит, скупо лепо дизајнирано оружје, колекционарска вина и још много тога.

Управо сервис за чај из те продавнице добила је за Божић друга Николајева ћерка Марија, 1839. године. А 1850. император јој је поклонио неколико изузетних комада намештаја, предивне софе, фотеље и конзоле.

Тањир, посуда за икру и тацница из Рафаеловог сервиса

Деца су могла да саставе листу жеља и кажу шта желе да добију на поклон. Познато је да је брат Александра Трећег Владимир, као дете. тражио за Божић остриге које је много волео. Оригиналан је био и сам царевић Александар који је желео играчке за малу кухињу и одело оџачара.

Александар Трећи наручио је Императорској фабрици порцелана 1883. године свечани Рафаелов сервис за педесет особа чија израда је трајала двадесет година, а фабрика је сваке године за Божић слала део реализоване поруџбине.

Војни поклони за мушкарце

Традиционални поклон за чланове царске породице мушког пола били су мундир Кавалеријског пука, турска сабља или порцелански тањири. Познато је да је престолонаследнику великом кнезу Александру, будућем Александру Другом, мајка, императорка, годинама поклањала мундир Кавалеријског пука, или турску сабљу, порцеланске тањире са приказима руске војске. Међутим, поклањала му је и сервис за чај. А отац, император Александар, добио је кутију са пиштољима, бисту Петра Великог, као и књиге из историје Русије.

Јатаган са корицом. Турска. 1803

Јатаган са корицом израђен у Османској империји 1803. године поклонила је будућем Александру Другом супруга Марија Александровна за Божић 1849. године.
Познато је да је императору Александру Трећем 1881. године супруга поклонила револвер Смит и Весон са мецима и футролом.

Слаткиши, по правилу поклањани су само деци, али и одрасли су могли да добију посластице на поклон, рецимо кутију скупих сувих шљива или кајсија, као и мандарине.

Празник уз лутрију за дворску свиту

Царска породица редовно је за Божић организовала лутрију са поклонима за дворску свиту. Тако су могле да се освоје порцеланске лампе, вазе, сервиси за чај, али и предмети из чувене Фабержеове радионице. У организовање лутрије укључивала су се и царска деца која су сатима лепила етикете са бројевима на поклоне.

Чланови царске породице о празнику су редовно даривали целокупан огромни „колектив“ слуга и другог особља у дворцу.  И притом нису били шкрти. Гувернер је могао да добије скупу шатулу или сребрни есцајг, а поклањани су и бисери.

Јелка за децу царских слуга

Последњи Божић Николаја Другог

Николај Други славио је Божић, изненађујуће, врло скромно. Нарочито када су почетком двадесетог века наступила тешка времена, револуције и ратови.

У дворцу у Царском селу у коме је живела императорска породица, кићене су три јелке. Деца и слуге имали су посебне јелке. Николај је у свом дневнику оставио белешку о Божићу, истакавши да су он и царица поред божићних прослава са плесом око окићених јелки, бучних и са много људи, на којима су сатима делили поклоне, увек имали и своју светковину. „После тога код Алекс имали смо наше славље“.

И мада је Николај супрузи за сваки Васкрс поклањао скупа ускршња Фабержеова јаја, за Божић су поклони били далеко скромнији. Тако је рецимо вредан накит императорка добила двапут, брилијантску огрлицу у години када су се венчали и привеске од жада за Божић по рођењу њиховог првог детета, кнегиње Олге.

Скромне поклоне од последњег царског брачног пара добијала су и деца, Тако је наследнику Алексеју императорка поклонила његов први дневник.

За Божић 1917. године у прогонству у Сибиру императорка Александра је деци плела вунене прслуке. А својој дворској дами и другарици Ани Вирубовој императорка је послала пакет са шалом и чарапама које је сама исплела. У пакет је ставила и брашно, макароне и саламу (истински луксуз у годинама после револуције).

Едуард Гау. Ротонда у Зимском дворцу у којој је постављана јелка

Сервис за кафу и чај, фирме Николс и Плинке, 1839