Русија стазама руских монарха
Петар I
Пут из Петербурга до Москве за само три дана, уз заустављање само ради смене коња?
Да, то је био стил Петра I. Никакав одмор, никакав успутни састанак — ако је одлучио, морао је кренути. Пошто је волео брза путовања, на поштанским станицама, дуж пута, чекало је и до стотину кочија, спремних да одмах наставе. Тако је Петар често путовао док је градио нову престоницу.
Први руски император није само волео брзину — волео је и минералне воде. Посећивао је Карлсбад, Пирмонт и Спа, и сањао да слична одмаралишта буду и у Русији. Петар, је био међу првима који су стигли до Марцијалних вода, где је за њега подигнут дрвени дворац. Зими би му путовање трајало три дана, али чак ни тада није заборављао на забаву. Саставио је шаљиву инструкцију за „маршала оних који се лече поред воде“, а ту функцију је обављао његов омиљени шут Дакоста.
Катарина II
Лета 1787. године, када је царица стигла на Крим, њена пратња бројала је 14 кочија, више од стотину санки, не рачунајући 40 резервних, и више од 3.000 пратилаца. Са њом су путовали кнез Григорије Потјомкин и страни гости — пољски краљ Станислав Август, аустријски цар Франц Јосиф II, француски амбасадор гроф Де Сегур и аустријски фелдмаршал принц де Лин. Бахчисарај, Севастопољ, Судак, Феодосија — то је било прво путовање руског монарха по Криму након прикључења руској империји. Путовање је трајало више од пола године и личило је на свечану поворку, са разгледањем сваке знаменитости.
Двадесет година раније, Катарина је крстарила Поволжем речном флотилом, у којој су биле путничке, кухињске и болничке галије. Посебан брод био је резервисан за стране министре. Пут је трајао нешто више од месец дана, а царица је успела да посети Чебоксаре, Казањ, Нижњи Новгород, Углич, а из Симбирска се вратила копненим путем.
Александар I
Писац Александар Дима, који је волео да благо улепша стварност, писао је да је овај руски император толико пута путовао да је као да је шест пута обишао свет. Истина или не, Александар I је заиста волео путовања. Године 1819. кренуо је на путовање по руској Финској.
Лета 1818. први пут је кренуо на Крим, као први руски монарх који је посетио град Чуфут-Кале и стигао до Керча. После седам година поново је кренуо ка Црном мору: обишао је Јалту, Алупку, Гурзуф, Бахчисарај, шетао по Никитској ботаничкој башти и дивио се погледима са алеја Ореанде, коју је недавно купио за супругу. Иако се разболео, није прекинуо путовање, већ је наставио ка Таганрогу, где је преминуо.
Николај I
Николaj је обишао целу европску Русију 1830-их година. Није волео спору вожњу и увек је наређивао да кочије јуре што брже. Обично су путовања почињала ране јесени, а крајем сезоне император се враћао у престоницу. Обавезна места за посету су била: прегледи локалних војски, оцена утврђења, посета болницама и школама, као и упознавање са знаменитостима. Посетио је Крим и Кавказ, као и Псков, Новгород, Смоленск, Вороњеж, Тамбов, Тулу и многе друге градове.
Чинило се да је непрестано на путу — нису га сметали ни спартански услови, ни могуће опасности. Једном, током путовања Пензенском губернијом, кола императора су се преврнула, а сам Николaj је сломио руку и кључну кост. Није чекао помоћ, већ је пешке стигао у најближи окружни град, удаљен око 18 км, а догађај је у шали назвао „кувирколегијом“.
Александар III
Јесен 1888. године. Александар Александрович је кренуо са породицом на Кавказ — маршрут је водио новом Владиковачком железницом. Посетио је Ростов на Дону, Нови Афон, Новоросијск, Минводе, Владикавказ, Тифлис. У Бакуу — ни пре, ни после њега, руски монарси нису били — обишао је нафтну фабрику Нобела. На улазу у Боржомску клисуру приређен је преглед војске.
Из Батумa царска породица се упутила у Севастопољ, где је пресела на воз за повратак у Петербург. Код станице Борки, 17. октобра, воз је доживео несрећу, али су монарх и његови најближи, чудом остали живи.