Шта зачуђује Французе у Русији?

1. Другачија перцепција простора

Русија је највећа земља на свету: простире се на више од 17,1 милиона квадратних километара и око 31 пут је већа од Француске. Није стога изненађујуће што управо осећај пространости представља први и најјачи утисак за странце који је посећују.

„Путовала сам широм земље — од Арктика до Сибира, преко Урала и Кавказа — и њене размере су заиста запањујуће. Лет изнад сибирске тајге или пловидба по Бајкалу, највећем слатководном језеру на свету, само потврђују тај утисак. Чак и руски градови делују импресивно својом величином. То је заиста земља рекорда“, каже Јан, који је у Русији живео седам година.

Истовремено, Французи примећују да у контексту огромних руских простора и објекти, који нису нарочито велики по светским мерилима, добијају грандиозан карактер. „Катедрала Нотр Дам могла би да прими све цркве у Кремљу, а ипак оне остављају снажан и величанствен утисак“, примећује Францускиња која готово четири деценије живи у Русији и Француској.

2. Интересовање за француску културу

„Понекад стичем утисак да Руси знају више о Француској него сами Французи“, шали се становник малог провинцијског француског града. Међутим, многи његови сународници признају да су Руси добро упознати са француском историјом и културом. „Руси су несумњиво највећи франкофили на свету. Увек ме задиви њихово познавање француске историје и културе. Старија генерација ми често прича о филмовима са Лујем де Финесом, а млађа генерација каже да је одрасла на филмовима „Такси“ и „Астерикс“, објашњава Јан.

Ово, међутим, има логично објашњење: односи између две земље трају скоро миленијум. Без обзира на то да ли су Французи били савезници или противници Руса, њихова домовина је увек имала посебно место у главама многих Руса. Француска, коју совјетски грађани сматрају једном од духовно најсроднијих капиталистичких земаља, редовно је снабдевала земљу својим филмовима. Комедије са Пјером Ришаром и Жераром Депардјеом у главним улогама гледане су са одушевљењем у СССР-у, а дела великих француских класика - Виктора Игоа, Стендала, Оноре де Балзака и Александра Диме - била су укључена на школске листе препоручене ваннаставне лектире. Чак и данас, ово дивљење према „свему што је француско“ је прилично раширено међу Русима.

3. Доступност услуга

Чини се да у Русији све функционише нон-стоп: бројне продавнице и ресторани отворени су практично 24 часа. Због тога је једна емигранткиња из Бретање била искрено изненађена када је открила да се букет цвећа може купити чак и усред ноћи. 

„Када сам стигла у Русију, рекли су ми да је то зато да руски мушкарци који касне кући у свако доба могу да нађу цвеће за своје љуте супруге и тако избегну ударац оклагијом. Још увек не знам да ли је то тачно, али звучи заиста смешно“, каже она кроз осмех. Подједнако ју је изненадило и то што Руси без проблема доручкују у кафићима и ресторанима и усред дана. „Често сам морала да објашњавам Русима који долазе у Француску да ће морати да се прилагоде локалном распореду — у супротном, једино што ће моћи да пронађу биће брза храна“, додаје она, такође уз осмех.

4. Чистоћа и хигијена

Прва ствар која обично упадне у очи странцима који стигну у Русију је чистоћа улица. „Не знам како је све организовано, али видим колико брзо отпад и снег нестају са улица зими“, дели други наш саговорник. Заиста, земља придаје велики значај раду јавних комуналних предузећа, која педантно деле градске области међу собом. Да би одржали ред, њихови запослени раде чак и рано ујутру или касно увече како би избегли ометање саобраћаја и пешака, остављајући утисак да се чистоћа одржава буквално 24 сата дневно. Наравно, нису сви Руси изузетно чисти, али бацање омота чоколаде или флаше соде на земљу на јавним местима у Русији се сматра изузетно лошим маниром.

„Опседнути“ чистоћом, Руси такође улажу велики труд у одржавање реда у својим домовима. „Када се Рус врати кући, увек изује ципеле на улазу, а затим иде у купатило да темељно опере руке“, дели своје запажање Валентин. Скидање ципела код куће је неопходно правило у Русији, што често изазива забуну међу странцима, упркос чињеници да Руси обично нуде својим гостима папуче. Што се тиче прања руку, у Русији му се поклања готово култна пажња, што је наслеђе совјетског времена: епидемије су беснеле након револуције и грађанског рата, а совјетска пропаганда је уложила значајан напор да усади здраве навике грађанима.

5. Особености руског менталитета

Било да је реч о суровој клими или културним особеностима, Руси су широм света познати по извесној уздржаности у физичком контакту. „У мојој земљи је уобичајено руковати се и љубити чак и приликом сусрета са непознатима, али Руси ће вас чудно погледати ако то покушате“, примећује Валентин.

При првом упознавању Руси заиста настоје да поставе јасне границе личног простора, што странцима понекад делује као хладноћа или дистанца. Ипак, ту уздржаност не треба схватати лично: чим се та невидљива баријера превазиђе, следе срдачни односи и искрени, често врло топли загрљаји. Иако пазе на физичку дистанцу, Руси не оклевају да своје мишљење изнесу отворено и без увијања. „Они ће вам одмах рећи шта мисле. У Француској би се то сматрало непристојним, док је у Русији то сасвим уобичајено“, каже наш саговорник из Бретање. Сами Руси такву директност доживљавају као знак искрености и личне храбрости — начин да се у разговору одмах „стаје тачка на сва и“, без прикривања стварних намера.