Народи Русије: Хакаси
Хакаси су староседелачки народ Јужног Сибира који говори језиком из туркијске језичке породице. Има их више од 60.000, а највећи број живи у Републици Хакасији. Себе називају Татарима, док је етноним „Хакаси“ настао у првим годинама совјетске власти — бољшевици су га преузели из древних кинеских хроника.
Вековима је главно традиционално занимање Хакаса било узгајање коња. Коња су користили за јахање и преношење терета, од његовог млека правили су напитке и намирнице, кожу су употребљавали у свакодневном животу, а длаку приликом лова и риболова. Од свих забавних надметања Хакаси су највише волели коњске трке.
Основу хакаске кухиње чини талган — брашно од прженог и самлевеног јечма или пшенице. Од њега се припремају каше и супе, а додају му се и мед, орашасти плодови и сушене бобице, од чега се праве хранљиве и укусне куглице. Од напитака је нарочито популаран ајран, који се припрема од киселог млека.
Најзначајнији национални празник Хакаса је Тун Пајрам . Некада је означавао прелазак стоке са зимских станишта на летње пашњаке и почетак сезоне свежих млечних производа. Данас се обележава концертима, такмичењима, дегустацијом јела хакаске кухиње и спортским надметањима.