Москва има своју „Кинеску четврт“ која нема везе са Кином

Знаменски манастир на Варварки у Москви

„Китај-город“ је један од најстаријих округа Москве, смештен у самом центру града. Постоји чак и истоимена метро станица. У 16. веку, око овог округа је изграђен утврђени Китај-городски зид — још једна линија одбране пре самог Кремља (данас су остали само његови фрагменти).

Парк Зарјадје са мирном атмосфером у срцу Москве

Али како то да у „Китај-городу“ никада није било Кинеза?

Човек вози скутер међу пешацима на Биржевајском тргу у Москви.

Постоји неколико теорија о пореклу имена.

1. Потиче од староруске речи „кита“ — снопа стубова или шипки које се користе за изградњу зида.

Зид у Китаи-городу (ноћу), Москва, Русија

2. Звучи слично италијанској речи „citadella“, што значи „цитадела“ или „тврђава“. На крају крајева, зид је изградио
италијански архитекта Петрок Малој.

Црква Светог Максима Блаженог на улици Варварка у Москви

3. Постоји и теорија о његовом туркијском пореклу – од речи „катај“, што је такође значило „град“ или „тврђава“.

Нова пешачка зона „Музејски парк“ налази се у близини Политехничког музеја у Москви. Зона „Музејског парка“ повезује постојеће пешачке руте: улице Николскаја, Мјасницкаја, Рождественка, Маросејка и Покровка са Иљинским тргом, Старим и Славјанским тргом, Китајгородским пролазом и парком Зарјадје.

Посетиоци кафића у улици Забелина у области Китај-город.

У царско доба, Китај-город је био нека врста пословног центра, важан трговачки и пословни округ. Управо су се овде налазили Гостински, штампарски и амбасадорски дворови, одаје најпознатијих и најбогатијих племића и бољара, као и бројне цркве и манастири изграђени новцем трговаца.

Стара Москва. Китај-город. 1913. Проломна или Нова Никољска капија су видљива са десне стране. У позадини су Владимирска капија, која води до Лубјанског трга.

Москва 1920-их. Продавци половних књига близу Китај-городског зида (срушеног 1934. године).

Китај-город се и даље сматра елитним округом, домом многих административних зграда и пословних центара.

На земљишту музеја „Одаје Романовских бољара“, дела комплекса Државног историјског музеја, у улици Варварка