Пре 65 година отворена је Државна палата Кремља
Да би била изграђена, у Кремљу је срушена стара Оружарница и део Патријаршијске палате, а стабилност конструкције нове грађевине испитивана је на необичан начин — плесом.
До краја педесетих година 20. века конгреси Комунистичке партије одржавани су на различитим местима, између осталог и у Бољшој театру. Никита Хрушчов одлучио је да је за такве догађаје потребна посебна зграда.
Пројекат будуће палате у стилу совјетског модернизма израдио је архитекта Михаил Посохин, аутор и једне од московских високих зграда на Кудринском тргу. У почетку је било предвиђено да палата прими 4.000 људи, али је Хрушчов, под утиском Дома конгреса у Пекингу, одлучио да се капацитет повећа на 6.000 места. После дугог трагања за одговарајућом локацијом, избор је пао на територију Кремља.
Према различитим сведочењима, током изградње проверавана је стабилност конструкције грађевине на необичан начин. Најпре су војници марширали будућим дворанама и предворјима, а затим је организовано и плесно вече.
Палата је подигнута за свега 16 месеци, а убрзана изградња завршена је 1961. године. Њене фасаде блистале су од белог уралског мермера, док се изнад главног улаза златом сијао грб СССР-а. На огромној позорници главне дворане могло је истовремено да стане 1.000 људи, а предворје су красили мозаички пано-и Александра Дејнеке са приказима 15 застава савезних република.
Први посетиоци палате конгреса били су сами градитељи. У њој су одржавани конгреси Комунистичке партије, а касније и конгреси народних посланика, као и скупови комсомолских и синдикалних организација. Ту су 1991. и 1996. године одржане инаугурације Бориса Јељцина — најпре као првог председника Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, а затим и као првог председника Русије.
Државна палата и данас је место одржавања главне новогодишње приредбе за децу у Русији, познате као Главна новогодишња јелка, као и бројних концерата и других културних догађаја.
