5 чињеница о Казањском кремљу

Јегор Алејев / TASS
Јегор Алејев / TASS
Кремљ се налаз не само у Москви, већ и у многим древним руским градовима. У хиљадугодишњој престоници Татарстана, ова тврђава има комбинацију невероватне архитектонске разноликости и политички значај.

1. Настао је пре припајања Русији

Бившу престоницу Казањског каната освојио је и укључио у Руско царство 1552. године цар Иван Грозни.
Али „Кремљ“, или тачније цитадела, постојала је на овом месту отприлике од 12. века. Прво је била тврђава древне државе Волшке Бугарске, затим Златне Орде, и коначно Казањског каната.

Појавио се чак и пре придруживања Русији

Кремљ је много пута обнављан, али је увек био у центру догађаја. Под Иваном Грозним изграђена је камена тврђава. Иначе, исти архитекта који је изградио катедралу Светог Василија у Москви био је Постник Јаковљев и његов колега Иван Ширјај.

Сергеј Фадејчев / TASS
Сергеј Фадејчев / TASS

2. Има свој „Криви торањ у Пизи“

Један од најупечатљивијих обележја Кремља је кула Сујумбике. Зашто и када је ова грађевина висока 58 метара подигнута остаје нејасно. Највероватније је била осматрачница, изграђена средином 17. века на највишој тачки у граду. Научници спекулишу да је на њеном месту некада стајао ханов минарет, уништен током освајања Казања.

Андреј Тиов/Business Online / Global Look Press
Андреј Тиов/Business Online / Global Look Press

Постоји и легенда да је кула изграђена за само седам дана по наређењу Ивана Грозног – наводно је желео да импресионира владарку Казања, Сујумбике, којој је запросио брак. Она је одбила и бацила се са куле.
Главна карактеристика куле је да се нагиње пуна два метра – темељ је неравномерно потонуо. Данас је ојачана, што спречава даље нагињање.

3. Срце Кремља – џамија Кул Шариф

Ова нова џамија на територији Кремља отворена је 2005. године на месту оне коју је уништио Иван Грозни током заузимања Казања. Њено име се односи на вођу одбране града 1552. године.

Арина Антонова / TASS
Арина Антонова / TASS

Џамија са 1.500 места обложена је белим мермером, док су торњеви минарета и купола, обликовани попут традиционалне казанске капе, обојени тиркизно. Унутрашњост садржи многе татарске националне мотиве и орнаменте.
У Кул Шарифу се такође налази Музеј ислама.

Сергеј Фадејчев / TASS
Сергеј Фадејчев / TASS

4. Џамија се налази поред православне цркве

Иван Грозни није само уништио џамију, већ је и наредио изградњу Благовештенског саборног храма у Кремљу. Дуго је служио као Казањска епархија, где су рукополагани свештеници и епископи.

Јегор Алејев / TASS Свештенство током литије са Казањском иконом Мајке Божије на празник проналаска Казанске иконе Пресвете Богородице.
Јегор Алејев / TASS

У катедрали се налазе чудотворне мошти светаца и копија чувене иконе Казањске Богордице.

Андреј Титов / Global Look Press
Андреј Титов / Global Look Press

5. Казањски кремљ је званична резиденција поглавара Републике Татарстан

Кремљ је одувек био у центру политичког живота и био је дом казањских владара. У 19. веку овде је изграђена Губернаторска палата за гувернера Казањске губерније. Деведесетих година 20. века формирана је Република Татарстан у оквиру Русије, а палату је заузимао глава републике.

Сергеј Фадејчев / TASS Казањски Кремљ је званична резиденција шефа Републике Татарстан
Сергеј Фадејчев / TASS
<