Од „просинца“ до јануара: како су се мењали називи месеци у Русији

• јануар називао просинец — месец у коме се поново указује плаво небо
• фебруар сечень — време крчења шума
• април березозол — време сакупљања брезовог сока
• август серпень — време жетве, а октобар листопад — месец у коме дрвеће одбацује лишће пред зиму.

Постојали су и други називи. Није постојао јединствен скуп оваквих имена: она су се разликовала од краја до краја и од извора до извора, често у зависности од климатских прилика. Ипак, људи су углавном добро разумели једни друге.

Од X века па све до краја XV века, почетак нове године у Русији званично се обележавао у марту. Овај обичај био је непосредно повезан с пољопривредним циклусом. Март је означавао буђење природе и почетак пролећних пољских радова. Мартовско рачунање година званично је укинуто 1492. године. Московски црквени сабор одлучио је да се почетак године помери на 1. септембар, у складу с византијском црквеном традицијом.

До преласка на 1. јануар дошло је током календарске реформе Петра I. Све до краја XVII века у Русији се званично време рачунало „од стварања света“. Петар I, који је настојао да осавремени земљу и приближи је Европи, у децембру 1699. године издао је указ којим је одредио да после 31. децембра 7208. године „од стварања света“ наступи 1. јануар 1700. године „од рођења Христовог“. Од тада су се у званичним документима датуми бележили према хришћанском рачунању времена, а називи месеци попримили су облике који су већ били уобичајени у службеној употреби.

Ипак, у многим словенским језицима домаћи називи месеци сачували су се до данас.