Пет најважнијих мачака у руској књижевности

Представљање мачке у руској књижевности доживело је трансформацију од опасног чудовишта до једног од главних ликова са вишеслојним карактером. Мачке су приказане као застрашујуће и натприродне, слатке и корисне. Али, нажалост, увек су биле инфериорне по популарности у односу на псе. Ипак, неке мачке су се добро учврстиле у историји руске књижевности.

1. Мачак Бајун из бајки

Мачак Бајун - Илустрација К. Кузњецова из збирке „Руске народне приче“

„Бајун“ значи „говорник“ или приповедач. Чудовиште–људождер из руских бајки, чији изглед комбинује особине мачке и сирене. Од мачке је наследио свој изглед: изгледа као мачка, огромна мачка! Од сирене је наследио свој магични и успављујући глас. Бајун успављује путнике својим причама и песмама, намеравајући да их убије. У руским бајкама, протагониста има задатак да ухвати такву мачку — што, наравно, значи да у том процесу гине.

2. Мачак Васка из басне Ивана Крилова „Мачка и кувар“

Мачак Васка - Слика С. И. Грибкова, 1854

Радња ове чувене басне је једноставна: пијани кувар се враћа у кухињу и открива да је мачак појео питу и сада једе пиле. Кувар прекорева мачка због његових поступака. Међутим, мачак „слуша и једе“. И док је кувар вежбао своју елоквенцију, Васка је успео не само да поједе пиле, већ и печење! Поука приче: не прибегавајте речима тамо где је потребна акција. Али, да ли је поука басне тако једноставна? Нема сумње да је Васка куваров миљеник. И кувар се ограничава на грђење не зато што је неспособан за одлучну акцију, већ зато што је срећан док гледа мачка како слатко једе.

3. „Мачак научник“ из поеме Александра Пушкина „Руслан и Људмила“

Мачак научник

Изгледа да је и Пушкин волео мачке! Мачаке се појављују у разним делима Пушкина: „Евгеније Оњегин“, „Дубровски“ и „Гроф Нулин“.  Најпознатија мачка Александра Пушкина је „мачак научник“ из поеме „Руслан и Људмила“. Он је директан потомак бајковитог мачка Бајуна. Код Пушкина је он безбедна, добра и припитомљена верзија монструозног мачка.

4. Мачка-вештица из приче Николаја Гогоља „Мајска ноћ, или Утопљеница“

Мачка-вештица из приче Николаја Гогоља „Мајска ноћ, или Утопљеница“

Код Гогоља, слика мачке се често повезује са темама врачања и ликантропије. Овај мотив провлачи се кроз неколико његових дела, достижући највећу снагу у причи „Мајска ноћ, или Утопљеница“. Млада жена, за коју се испостави да је вештица, узима облик зле црне мачке како би уништила своју пасторку. Мачка има „гвоздене канџе“ које звецкају по поду. Шета по соби, затим се баца на врат своје жртве и почиње да је дави. Девојка хвата очеву сабљу и одсеца мачки шапу, а следећег јутра проналази завијену руку своје маћехе.

5. Мачак Бехемот из романа Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“

Бехемот, мачак из романа М. Булгакова „Мајстор и Маргарита“

Једна од најживописнијих и најшармантнијих мачака у руској књижевности. Он је мачак-вукодлак, омиљени шаљивџија и члан Воландове пратње.  Огроман је, „црн као чађ или врана, са великим брковима“, хода на задњим ногама и говори људским гласом. Може да мења облик. У људском облику, он је „низак, дебео човек са поцепаном капом“ и „лицем налик мачки“. Бехемот говори људским гласом; пије вотку и грицка киселе печурке; изазива хаос и пожар; краде Берлиозову главу и генерално се понаша као преварант. На самом крају романа, када сви чланови Воландове пратње одбаце маске, Бехемот постаје „мршави младић“.