„Огреби Руса и наћи ћеш Татарина“?

Истраживачи повезују порекло ове фразе са присуством руских трупа у Паризу 1813-1814. У то време, у штампи се појавио заједљив израз, који је наговештавао варварску природу скривену испод руског гланца: „Огреби Руса и наћи ћеш Козака; огреби Козака и наћи ћеш медведа.“ Маркиз Астолф де Кистин, који је посетио Русију 1839. године и написао књигу о њој, схватио је то на сличан начин. „Руски обичаји су сурови... Није прошао ни век откако су били прави Татари; „...и многи од ових скоријих цивилизацијских изданака сачували су, испод своје садашње елеганције, медвеђу кожу: само су је окренули наопачке, али чим их огребете, крзно се поново појави и напрегне“, говорио је маркиз као да је пљувао отров.

У Русији се ова фраза првобитно користила на француском. На пример, Фјодор Достојевски је иронично приметио у „Дневнику једног писца“: „Европљани су одбили да нас сматрају својима ни за шта, ни за какву жртву, и ни под којим условима: 'Grattez', рекао је, 'le russe et vous verrez le tartare', и тако је до данас. Постали смо пословица међу њима.“

Али временом је израз добио свој живот. Неки су га користили у најширем смислу, проширујући га на друге народе: „Огреби Руса, и наћи ћеш Парижана. Огреби Парижана, и наћи ћеш Руса; огреби поново, и опет ћеш наћи Татарина“, насмејао се Петар Вјаземски. Али чешће се користио да имплицира мешање крвних линија различитих народа. Штавише, многе руске племићке породице заиста су имале татарске корене. На пример, међу кнежевима Јусуповим, Урусовим, Наришкиним и грофом Апраксином.