Које су најчешће језичке грешке самих говорника руског језика?

Акценти

Многи странци признају да је акценат у руском језику најтежи. Али он такође ствара проблем и самим говорницима. И не ради се само о недостатку јасних правила већ о чињеници да се акценти могу померати.

Михаил Штудинер, аутор „Речника потешкоћа у руском језику“ и професор на Московском државном универзитету, каже у чланку сајта Грамота.ру да новинари често зову Катедру за стилистику руског језика на Факултету новинарства, где он ради 48 година, да би поставили питања 5-10 минута пре почетка емисије. Најчешћа питања се односе на акценте.

„Давно је један студент новинарства питао пре емисије да ли треба правилно ставити акценат — плы́ло или плыло́ (пливало)? И ја сам брзо одговорио: плы́ло. Имам свој метод за проверу акцента у глаголима у прошлом времену у средњем роду: у већини случајева, он се поклапа са акцентом у множини (плы́ло — плы́ли).“

Бројеви

„Веома честа грешка коју праве чак и водитељи на радију је повезана са деклинацијом бројева. На пример, уместо исправног нет восьмисот рублей (нема осамсто рубаља), кажу восьмиста“.

2000. година се правилно изговара као двухтысячный, а 2002. - две тысячи второй, јер је сложени редни број.

Реч полтора (један и по) често ствара забуну.  Мне нужно полторы минуты кажемо у акузативу, док у генитиву треба рећи: Мне не хватило полутора минут. (Узгред, акценат се овде мења: полторы́, али полу́тора).

Род именица и придева

Један од најупечатљивијих примера је реч кофе (кафа). Према књижевним нормама, ова именица је мушког рода. Али толико је користе у средњем роду да то постаје норма. Професор верује да ће пре или касније „кафа“ коначно променити род у средњи.

„Занимљиво је да се почетком 20. века реч такси користила у мушком и женском роду. Али, као што видимо, сада је ова реч искључиво средњег рода.“

Ако се придев односи на неколико именица различитог рода и броја, онда је сасвим прихватљиво да изабере род и број према првој именици у низу. 

„Једном нам се обратио заменик министра културе тадашњег СССР-а и рекао: постоји часопис који се зове 'Совјетска естрада и циркус', и сви кажу да назив није добар. Да ли је то истина?“

Наводно, испада да је само естрада совјетска, а циркус не. Али Штудинер је уверио чиновника да је циркус, наравно, такође совјетски, и навео сличан пример код Тургењева: „Дикий гусь и утка прилетели первыми“ (дивљи гусан и патка су први долетели).