Како је у Русији настао први скафандер за пилоте?

Први руски скафандер појавио се много пре почетка освајања свемира — још тридесетих година прошлог века. Пилоти који су летели на висинама већим од осам хиљада метара почели су да се жале лекарима на вртоглавицу, а неки су чак губили свест. Научници широм света покушавали су да пронађу решење. Британци су, на пример, предлагали да се на великим висинама користе ронилачка одела. Иначе, сама реч „скафандер“ потиче из француског језика и првобитно је означавала управо ронилачко одело.

Међутим, Совјетски Савез, који је тежио постављању рекорда у стратосфери, одлучио је да осмисли сопствено решење. Јевгениј Чертовски, инжењер Института за ваздухопловну медицину, прихватио је задатак. У почетку се усредсредио на израду посебне херметички затворене кабине. Али за очување здравља пилота то није било довољно.

Први скафандер направио је 1931. године. „Ч-1“ био је херметички комбинезон са шлемом и малим стаклом за очи. Принцип је био једноставан: приликом пењања на велике висине у одело је довођен ваздух, чиме се одржавао потребан притисак и спречавала декомпресија. Међутим, у овом скафандеру пилот практично није могао да помера ни руке ни ноге. Тај недостатак отклоњен је већ у другом прототипу. „Ч-2“ добио је зглобове на коленима и лактовима, што је пилоту омогућило већу покретљивост.

Током готово десет година инжењер је направио седам модела. Наредне верзије добијале су термоодећу која је упијала влагу и слојеве од гумираног материјала. До 1937. године скафандер је већ по много чему подсећао на онај у којем ће Јуриј Гагарин касније полетети у свемир.

Чертовски је касније испитивао и друге моделе, између осталог и оне намењене летовима надзвучном брзином. Прави свемирски скафандер направљен је тек крајем педесетих година. Модел СК-1 полетео је у свемир чак и пре Гагарина — у њему је, заједно са свемирским псима, лет извео и манекен.