Нова научна ера у Сибиру: СКИФ, један од најмоћнијих синхротрона света

У Новосибирску је изграђено право техничко чудо — „Сибирский кольцевой источник фотонов“ (СКИФ, Сибирски прстенасти извор фотона). Реч је о центру намењеном заједничком раду, у ком стотине научника могу истовремено да раде и спроводе истраживања. Читав комплекс обухвата 34 зграде, укупне површине око 90.000 квадратних метара.

РУСИЈА, НОВОСИБИРСК - 11. АВГУСТ 2026: Поглед на Заједнички истраживачки центар Сибирског прстенастих извора фотона (СКИФ).

Први експерименти овде биће спроведени већ у августу 2026. године, док је за септембар планиран рад постројења пуним капацитетом.

Како функционише СКИФ?

Најједноставније речено, СКИФ је синхротрон — постројење за проучавање структуре и својстава материје, односно прстенасти акцелератор честица дуг 476 метара. Он ствара посебну врсту синхротронског зрачења широког спектра.

Ако уђемо мало дубље у научно објашњење: у електромагнетном пољу стварају се услови у којима се наелектрисане честице крећу по кружној путањи брзином блиском брзини светлости, при чему настаје управо то зрачење.

Синхротронско зрачење може бити милионима пута интензивније од, на пример, рендгенског зрачења. Због тога омогућава научницима да продру дубоко у унутрашњост различитих материјала и супстанци — до места која су им раније била недоступна.

По чему се нови сибирски синхротрон разликује од досадашњих?

До сада су у Русији постојала два синхротрона — Курчатовски извор синхротронског зрачења у Москви и акцелераторски комплекс Института за нуклеарну физику Руске академије наука у Новосибирску.

У новом комплексу налази се први синхротрон четврте и више генерације у Русији, а уједно и један од најмоћнијих у свету. Док су код претходних постројења снопови наелектрисаних честица и настало зрачење били нешто расутији, у новом постројењу они су изузетно прецизно усмерени и снажно концентрисани.

Једноставно речено, то је као прелазак са обичне батеријске лампе на ласерски показивач: сноп зрачења је знатно прецизнији, па су и мерења и резултати који се њиме могу добити далеко поузданији и детаљнији.

Каква је практична корист од овог постројења?

• Археологија, геологија и науке о животу

Научници ће моћи да завире у унутрашњост археолошких налаза и палеонтолошких фосила и тако дођу до нових сазнања о настанку и развоју живота на нашој планети.

Синхротронско зрачење може да се користи и за препознавање и анализу органских остатака и материјала присутних у уметничким делима. Тако су, на пример, научници Курчатовског института пре неколико година, проучавајући древну египатску мумију, успели да реконструишу изглед особе и утврде од којих је болести боловала.

• Индустрија, свемирска истраживања и енергетика

Научници ће моћи много детаљније да проучавају понашање материјала у екстремним условима — при изузетно високим притисцима и температурама, као и при снажним механичким оптерећењима.

То би требало да омогући да се научна открића брже преточе у практична решења и примене у индустрији. У Руској академији наука наводе да ће синхротрон омогућити развој материјала унапред одређених својстава за потребе ваздухопловства, свемирских истраживања и енергетике, као и стварање нових катализатора за нафтну и гасну индустрију и напредне технологије у микроелектроници.

• Медицина

Синхротрон ће омогућити детаљније проучавање својстава вируса и начина на који они делују. Таква дубинска анализа могла би да допринесе развоју нових лекова и терапија усмерених на тачно одређене биолошке мете.

Такође, могла би да омогући пројектовање нових вештачких органа и зглобова. Истовремено, научници ће добити прилику да дубље истраже до сада недовољно позната својства и процесе у људском мозгу.