Најпревођеније дело америчког класика у Русији?

Из године у годину број превода дела „Гавран“ све је већи. Своје умеће у преношењу мрачних слика и хипнотичне звучности овог текста окушавају и познати песници и млади аутори на почетку књижевног пута. Шта је то што ово дело чини толико привлачним?

Пре свега, због драматичног заплета. Песма представља дијалог лирског јунака, који оплакује преминулу вољену, са гавраном који је улетео у његов дом. Текст је настао у време када је већ била позната дијагноза супруге Едгар Алан По — туберкулоза. Друго, ту је и рефрен „Nevermore“. Јунак поставља птици питања, а она му одговара истом речју: „Nevermore“.

У оригиналу реч „Nevermore“, својим звучним и продуженим гласом „r“, имитира грактање гаврана. Пренети тај ефекат на руском језику изузетно је тешко. Они песници који су стављали смисао изнад звучности користили су изразе „Никада!“, „Више никада!“ или „Не може се вратити!“.

Међутим, неки преводиоци, попут Владимира Жаботинског и Михаила Зенкевича, кренули су путем звучности и у потпуности су одустали од превођења ове реплике гаврана, остављајући у руском тексту енглеску реч „Nevermore“, сматрајући да она најбоље преноси осећај апсолутне безизлазности.

Како бисте ви превели?