10 разлога зашто је Пушкин толико популаран

1. Основао је модерни руски језик

Пушкин (1799-1837) се с правом сматра оснивачем модерног руског језика. Одбацио је каноне класицизма према којима су писане оде царевима и превазишао је баријеру између узвишеног књижевног стила и живог разговорног језика. Његова дела су написана језиком којим Руси и данас пишу и говоре.

2. Окушао се у рекордном броју књижевних жанрова

Његова креативност је невероватно разнолика. Пушкин је писао и класичне оде и романтичне песме, љубавну и социјалну лирику, романе у стиху, историјске драме, реалистичну прозу, наративе, приче, бајке, путописне белешке и још много тога.

3. Успео је да дотакне све

Означио је главне теме којима ће се бавити писци у 19., па чак и у 20. веку. Патња малог човека, супротстављање изузетног хероја друштву, мучна дилема између личне среће и дужности, побуна појединца против система - све су то теме којих се Пушкин први дотакао, а које су касније постале основа дела других великих руских писаца, укључујући Достојевског, Толстоја, Чехова и Буњина.

4. Енциклопедијски је описао живот у Русији

Једно од главних Пушкинових дела је роман у стиховима „Евгеније Оњегин“. Средином 19. века назван је „енциклопедијом живота у Русији“ - тако је свеобухватно аутор описао живот и културу Русије.

Бројне оперске, балетске и позоришне верзије „Евгенија Оњегина“ доприносе светској слави овог дела. Пушкин је ово дело писао неколико година (од 1823. до 1831.). Током тог времена, роман се мењао и развијао, као и сам Пушкин, као и цела епоха.

5. Једноставно је писао о најсложенијим феноменима

Још један разлог за универзалну популарност Пушкинових дела је њихова привидна једноставност. Добро осмишљене речи остављају варљив утисак да су написане у једном даху, у тренутку инспирације, али чак и површно упознавање са Пушкиновим рукописима довољно је да се схвати колико је труда уложио у сваки стих. Уз помоћ две или три речи створио је упечатљиву сцену која трајно остаје у свести читаоца.

6. Био је неустрашиви шаљивџија

Након смрти, Пушкиново име и дело заузимали су посебно место у руској култури, али за живота песник није нимало остављао утисак озбиљног ствараоца и пророка. Имао је оштар смисао за хумор и стил. Волео је да убаци понеку грубу реч у строфу, а није се уздржавао од оштрих епиграма, упућених чак и људима високог ранга. Због тога је био изазиван на двобоје и имао је проблема са властима.

7. Страдао је за истину

Пушкин је провео неколико година у егзилу због оде „Слобода“ („Слобода“), где, између осталог, пише: „Ти самоправедни злотворе, / Мрзим тебе и твој престо, / И твоју смрт, смрт твоје деце / Гледам са немилосрдном радошћу.“ Цар Александар I је песника протерао прво на југ Русије, а затим у кућни притвор на Пушкиновом имању Михајловско (Псковска област). Александар Пушкин је био повезан са многим декабристима (револуционарима који су захтевали устав и грађанске слободе) и, да није био у егзилу, вероватно би учествовао у декабристичком устанку 1825. у Петербургу. Никада није био присталица свргавања цара са престола, већ је само бранио слободу и лични простор сваке особе, и борио се против цензуре. „Нема среће на свету, али има мира и слободе“ - тако је формулисао оно чему Рус увек тежи.

8. Оставио нам је невероватно лепу љубавну лирику

Пушкин је волео и ценио женску лепоту. У народу је стекао репутацију Дон Жуана. Аутор је можда најлепших стихова о љубави у руској поезији: „Волео сам те. Моја стара љубав / Још увек, можда, спава у мом срцу“. А у стиховном роману „Евгеније Оњегин“ Пушкин је формулисао главно правило удварања у Русији: „Што мање ми волимо жене, то више оне воле нас“.

9. Био је омиљен међу великим писцима

Многи писци су сматрали Пушкина великим песником. Године 1880, Достојевски је на састанку Друштва љубитеља руске књижевности одржао дугачак говор о песниковим врлинама. „Посебна и изузетно карактеристична особина уметничког генија, која се не налази нигде другде осим код њега, јесте способност да се одрази целом свету и да се потпуно отелотвори у генију других народа, и да се отелотвори готово до савршенства“ - тако гласи једна од теза Фјодора Достојевског. Иван Тургењев, аутор романа „Очеви и деца“, такође је одржао говор у песникову част на отварању Пушкиновог споменика у Москви: „Сама суштина и све особине његове поезије поклапају се са особинама и суштином нашег народа“.

10. Постао је култни песник у совјетском периоду

У СССР-у, Пушкин је створио прави култ. У свакој школској учионици књижевности и скоро сваком стану, на зиду је увек била репродукција Пушкинових портрета које су насликали Тропинин или Кипренски. Већ 1937. године организоване су приредбе поводом стогодишњице песникове смрти, а затим је масовно прослављена и 150. годишњица његовог рођења. Поводом Пушкинових годишњица, у продаји су се појавиле цигарете „У спомен на Пушкина“, шибице „Пушкин“, поштанске марке, посуђе, сапуни, парфеми и још много тога са његовим ликом. Пушкин је тада постао национални симбол.