Зашто је Бетовен посветио своје сонате руском цару?
Године 1814, руски цар Александар I и његова супруга Јелисавета Алексејевна стигли су на Бечки конгрес, где се расправљало о будућности Европе након Наполеонових ратова. Један од представљених био је композитор Лудвиг ван Бетовен.
Алегорија мира у Европи, 1814. Налази се у колекцији Државног Ермитажа, Санкт Петербург. Уметник: Кардели, Салваторе
Иако су се тада први пут срели, њихово познанство већ је постојало у духовном смислу. Дванаест година раније, 1802. године, композитор је написао три сонате за виолину, које је посветио Александру. Ту замисао предложио му је руски посланик у Бечу, гроф Андреј Разумовски. За време владавине Павла I, Разумовски је пао у немилост и био чак и протеран. Међутим, по ступању на престо, Александар I га је вратио у државну службу. Стога је ова посвета представљала извесну прикривену захвалност племића своме владару. Ипак, ни за самог Бетовена она није била случајна. Руски цар је изванредно свирао виолину и умео да истински препозна и оцени његов стваралачки дар.
Руски цар Александар I/Портрет Бетовена са партитуром Missa Solemnis
Током конгреса Бетовен је одржао свечани концерт у своју част, коме је присуствовао и цар. Царица је била на извођењу једине опере коју је композитор створио — „Фиделиo“. У знак захвалности за његово уметничко стваралаштво, даровала му је 200 златника и прстен украшен рубином и брилијантима. Надахнут овом пажњом, Бетовен је Јелисавети Алексејевној посветио полонезу и клавирску транскрипцију Седме симфоније.
Њихово пријатељство се наставило и касније: Александар I био је међу меценама који су финансирали партитуру Missa Solemnis. Композитор се лично обратио руском цару за финансијску помоћ. Цар је прихватио. Осим тога, светска премијера одржана је у Санкт Петербургу у пролеће 1824. године.
