Овај совјетски морнар присуствовао је крунисању два британска монарха

20. маја 1937. године у британском Портсмуту одржана је велика поморска парада. Двеста бродова из целог света допловила су поводом крунисања британског краља Џорџа VI. Међу њима се налазио и бојни брод совјетске Балтичке флоте „Марат“, чији је члан посаде био млади кадет Олимпиј Рудаков. Шеснаест година касније вратиће се у Енглеску у сасвим другој улози — и дочекаће другог британског монарха.

На ивици смртне казне

Талентовани морнар завршио је поморску школу у Петербургу, затим официрске курсеве и наставио службу у Северној флоти. Када је почео Други светски рат, Рудаков је командовао артиљеријом и већ 1941. године одликован је орденом. Међутим, 1942. године догодила се трагедија која га је скоро коштала каријере.

Разарач „Сокрушительный“, на којем је Рудаков служио као старији помоћник команданта, доживео је бродолом у Баренцовом мору током олује. Рудаков се заједно са командантом евакуисао на бродове који су пристигли у помоћ. Међутим, нису били последњи који су напустили брод који је тонуо. У совјетској морнарици то се сматрало тешким нарушавањем војне дисциплине и могло је довести до војног суда и смртне казне.

Ипак, за Рудакова је стао један вицеадмирал. Био је осуђен на 10 година принудног рада, али руководство није желело да се, због ситуације на фронту, одрекне искусног официра. После краћег боравка у казненим јединицама, Рудаков се вратио на фронт. Храбро се борио, био рањен и поново му је враћен официрски чин. Убрзо му је поново поверена служба на разарачу Северне флоте.

Поново у Портсмуту

У јуну 1953. године, совјетска флота поново је позвана на параду поводом крунисања — овога пута британске краљице Елизабете II.

„Недуго пре параде, адмирал Головко позвао је оца код себе“, присећао се Борис, син Олимпија Рудакова. „Спремај се, представљаћеш Совјетски Савез на крунисању Елизабете II.“

Рудакову је поверен тада најсавременији совјетски крстарица „Свердлов“. У рекордно кратком року припремио је брод за путовање. Тако је по други пут стигао у Портсмут — али овога пута не као обичан морнар, већ као командант.

Рудаков и његова посада успели су да се усидре за свега 12 минута, док је бродовима других земаља за то било потребно и више од једног часа. Према једној легенди, тај призор је задивио и саму краљицу.

Совјетски морнари су касније присуствовали свечаном пријему и фотографисали се са Елизабетом II. Њихова посета изнедрила је бројне приче и анегдоте које, после толико година, више није могуће ни потврдити ни оповргнути. Тако се, на пример, причало да је британска краљица позвала Рудакова на плес и да је он био један од првих мушкараца са којима је заплесала после крунисања.

После повратка из Велике Британије, његова каријера доживела је велики успон. Унапређен је у чин контраадмирала, стекао је научна звања и добио бројна одликовања.

Олимпиј Рудаков преминуо је 1974. године, али његово име није остало забележено само у војним летописима. Још 1938. године био је модел за бронзану скулптуру морнара на московској метро-станици „Площадь революции“.