GW2RU
GW2RU

Пет чињеница о ДРУГОМ човеку у СВЕМИРУ

Sputnik
Лет Германа Титова (1935–2000) обављен је 6. августа 1961. године, нешто више од три месеца после историјског лета Јурија Гагарина. Ако је Гагарин отворио човечанству пут у свемир, Титов је доказао да човек може да борави у свемиру дуже време и да у њему успешно живи и ради.

1. Могао је да постане први човек у свемиру

Совјетски космонаути Јуриј Гагарин (десно) и Герман Титов на одмору на Криму.
Игорь Снегирев / Sputnik

У трци за први лет у свемир, Титов је заузео друго место, док је Јуриј Гагарин изабран за првог космонаута. Титов је био његов резервни пилот. Касније је признао да му је било тешко када је сазнао да није изабран, али је истовремено говорио:

„Могу сасвим поуздано да кажем да је Јуриј, по свом карактеру, личности и односу према људима, ипак био прикладнији за тај први лет.“

2. У свемиру је провео више од једног дана

Космонаут Герман Степанович Титов се припрема за лансирање свемирске летелице Восток-2. Фотографија из архиве издавачке куће АПН.
Sputnik

Гагаринов лет трајао је 108 минута, током којих је једном обишао Земљу. Лекари су првобитно планирали да Титов изврши три орбитална круга, али је он инсистирао да у свемиру остане читав дан. Његов лет трајао је 25 часова и 18 минута. Летелица „Восток 2“ обишла је Земљу 17 пута, прешавши више од 700.000 километара.

3. Први је у свемиру јео, спавао, користио тоалет и вежбао

Космонаут Герман Титов снима током свог свемирског лета свемирском летелицом Восток 2. Ова фотографија је снимљена са телевизијског екрана.
Sputnik

Титов је постао први човек који је у бестежинском стању јео храну, користио посебно пројектован свемирски тоалет и изводио физичке вежбе.

„Када сам се вратио на Земљу, причао сам да ми се у свемиру није јела чоколада, већ нешто слано — харинга, а пожелео сам и лимун“, присећао се Титов.

У почетку је имао потешкоћа са спавањем. Чим би задремао, руке би му се подигле и лебделе испред тела, па их је морао да увуче испод каишева седишта. Једну радио-везу са Земљом чак је — преспавао.

4. Упркос тешком здравственом стању није прекинуо лет

Космонаут Герман Титов тренира у кабини Востока-2 током припрема пре лета. Центар за обуку космонаута. Архива издавачке куће АПН.
Игорь Снегирев / Sputnik

Неколико часова после полетања Титова је захватила свемирска болест, односно синдром прилагођавања на боравак у свемиру, праћен мучнином и вртоглавицом. У једном тренутку осећао се толико лоше да је на питања са Земље одговарао само кратко и јасно. Ипак, одлучно је одбио да прекине мисију. После извесног времена тегобе су се повукле, а његово здравствено стање се нормализовало.

5. Приликом слетања замало није пао на железничку пругу

Космонаут Герман Титов се јавља команди након слетања о успешном завршетку лета на свемирском броду Восток-2. Фотографија из архиве издавачке куће АПН.
Sputnik

На висини од седам километара од Земље, поклопац спусног апарата се одвојио, активирало се катапултирање и космонаут је отворио падобран. Ветар га је носио право ка железничкој прузи, којом је у том тренутку великом брзином пролазио теретни воз.

„Не знам да ли ме је машиновођа приметио и убрзао или сам једноставно имао довољно висине, али воз је прошао само који тренутак пре мене. Слетео сам на пшенично поље, свега неколико десетина метара од пруге“, сећао се Титов.