Како су Руси и Немци наставили Први светски рат у Латинској Америци
Године 1932, избио је крвави Чако рат између Боливије и Парагваја око спорног региона Гран Чако. Парагвај је био инфериорнији од свог ривала у људству и борбеној моћи, али је имао јак адут: око 80 руских официра који су се преселили у Латинску Америку након распада Руског царства.
Ови стручњаци високог ранга били су активно укључени у модернизацију парагвајских оружаних снага. Инсистирали су на куповини ефикасних данских митраљеза Мадсен, створили су прву коњичку дивизију и побољшали противваздушну одбрану.
„Чини се да нема ниједне области војних послова којој наши руски емигрантски официри у Парагвају нису допринели својим знањем и искуством“, присетио се генерал-потпуковник Николај Стогов.
Истовремено, више од стотину немачких официра служило је у боливијској војсци, којом је командовао генерал Ханс Кундт, ветеран Источног фронта. Тако су се бивши противници из „Великог рата“ поново срели на бојном пољу на другом континенту.
Модернизована уз руску помоћ, парагвајска војска је одбила велику боливијску офанзиву, преузела стратешку иницијативу и ушла на непријатељску територију. Године 1935, земље су закључиле мировни споразум, према којем је Парагвај добио већи део Гран Чака.
Након победе, Парагвајци су обасипали руске официре високим одликовањима и прогласили их националним херојима. Око десетак улица у Асунсиону данас носи њихова имена.
