Како се Шекспирова Леди Магбет појавила у руској прози?

Руски писац Николај Љесков намерно прави паралелу између своје јунакиње и Шекспирове. Јунакиња истоимене Шекспирове драме, леди Магбет, и јунакиња руске приче Леди Магбет Мценског округа, Катерина Измајлова, постижу своје циљеве физичким елиминисањем људи. Обе натуре су су снажне, страствене и амбициозне особе. Да би постигле оно што желе, спремне су да прекрше моралне законе. Међутим, мотиви су различити.

Шекспировску јунакињу покреће жеља за владалачком моћи. Катерина, јунакиња Љескова, пак, делује под утицајем страсти према свом порезнику Сергеју. Она чини једно убиство за другим: најпре свекра, затим мужа, а на крају и малолетног нећака Феђу, који је спречава да добије наследство. Обе делују ван себе. И крај обе јунакиње је трагичан: Леди Магбет полуди од кривице и умире, а Катерина извршава самоубиство удавивши се у реци Волги заједно са својом ривалком.

Наслов Љесковљеве приче, „Леди Магбет Мценског округа“, алудира не само на Шекспирову трагедију, већ и на конкретно место у руској провинцији. Љесков као да каже: погледајте, чак и у нашој провинцији, у животу трговаца, могу се родити страсти и трагедије достојне самог Шекспира. Супостављањем обичног и локалног у наслову, Љесков је уздигао трагедију Катерине Измајлове са обичног инцидента у провинцијском граду на универзални ниво. 

Биографкиња Николаја Љескова, Маја Кучерска, истиче да је „све почело са Карамзином, који је једном подсетио читаоца: 'И сељанке знају да воле!'“

Руска литература је редовно подсећала образованог читатеља да су страсти Шекспировског размера познате и у свету који је за њега скоро подводан и невидљив, као што је, на пример, свет и живот трговаца. Љесков је, такође, могао и морао знати какви ђаволи вребају у мирним водама тихог провинцијског града, у тишини куће, из свог професионалног искуства. Служио је неколико година као писар у одељењу кривичног суда у граду Орлу, што значи да је лично преписивао многе кривичне случајеве, укључујући крађе, туче, убиства и друге злочине. Дакле, знао је какви ужаси могу да задесе чак и најскромније село или град.

Постоји још једна нијанса. У руском језику, имена Шекспирових ликова се изговарају са акцентом на другом слогу — МагбЕт — док се у Љесковљевом наслову, „Леди Магбет Мценског округа“, акцент обично ставља на први слог. Зашто је то тако?

У Шекспировој трагедији, МагбЕт је шкотско презиме. Префикс Мак- (Mac) је увек ненаглашен. Познато је да је Љесков прочитао драму: његова лична библиотека садржи Шекспирово издање у четири тома са његовим напоменама, укључујући и оне у „Магбету“. То значи да је писац знао исправан (шкотски) изговор овог имена. Али када је смислио свој наслов, подредио га је ритму руског језика, а не етимолошкој верности и оригиналном извору. Стога се руска јунакиња зове Леди МAгбет.