Пет мање познатих чињеница о маузолеју Лењина
1. Први маузолеји били су дрвени
Гробница за „вођу светског пролетаријата“ направљена је само неколико дана након Лењинове смрти. Отворен 27. јануара 1924. године, дрвени склеп је од самог почетка био замишљен као привремено решење. У истој години замењен је новим, већим и монументалнијим, израђеним од храста и офарбаним у маслинову боју. Ипак, ни овај није био коначно решење — 1929. године настала је гранитна грађевина коју данас познајемо.
2. Маузолеј је могао да личи на египатску пирамиду
Совјетске власти расписале су међународни конкурс за пројекат гробнице још 1925. године. Стигло је више од стотину предлога. Најоригиналнији су били: гробница у облику петокраке звезде, брод са фигуром вође на палуби или египатска пирамида. Међутим, ти пројекти нису се уклапали у историјски изглед Црвеног трга. Изабран је пројекат архитекте Алексеја Шчусева, који је радио и на првим, дрвеним грађевинама.
3. Током рата маузолеј је маскиран у стамбену зграду, а тело вође је евакуисано
Непуна три дана након почетка немачког напада на СССР, власти су одлучиле да тело Лењина уклоне из престонице.
3. јула 1941. године тајно је превезено у Тјумен. Празан маузолеј маскиран је као двоспратна стамбена зграда — над њим је постављен метални оквир, преко кога је натегнуто платно са насликаним прозорима и вратима.
4. Тело Стаљина осам година стајало је поред Лењина
Саркофаг са телом Стаљина постављен је у маузолеј 9. марта 1953. године, четири дана после његове смрти. На фасаду поред натписа „Лењин“ додато је и „Стаљин“.
Године 1956, Никита Хрушчов започео је процес разоткривања култа личности Стаљина, а истовремено су покренути разговори о његовом премештању. У ноћи између 31. октобра и 1. новембра 1961. тело је тајно изнето и сахрањено код Кремљског зида, а натпис са зграде уклоњен. Председник КГБ-а, Владимир Семичастни, известио је руководство да „није било никакве приметне реакције јавности“.
5. Маузолеј и саркофаг преживели су десетине покушаја уништења
Маузолеј је преживео око десет покушаја напада: бацане су флаше са мастилом и запаљивим течностима, по саркофагу се ударало ногама и чекићима. Годинама касније, 1967. и 1973, унутар зграде активирана су самостално направљена експлозивна средства, због чега је страдало више посетилаца. Због тога је саркофаг данас блиндиран и отпоран на све врсте напада.