Твер: Како су се џамија и црква нашле једна поред друге?

Данас се овде практично налази сам центар града. Међутим, почетком XX века ово подручје представљало је периферију, због чега су управо ту издаване дозволе за изградњу храмова који нису припадали Руској православној цркви.

Током 1850-их година, овде је подигнут лутерански храм (који није сачуван), па су убрзо након тога католици из околних градова почели да прикупљају средства за изградњу своје цркве. Тако је 1864. године подигнут католички храм. У скромној првој катедрали, до краја XIX века окупљало се и до 1.500 верника: Немаца, Пољака и становника балтичких крајева. У храму су се налазиле оргуље и велика библиотека. Ипак, током совјетског периода црква је затворена, а 1974. године њена зграда је срушена.

Током 1990-их година, католичка заједница је обновљена, а готово на истом месту подигнут је нови храм од опеке, посвећен Преображењу Господњем.

Тачно преко пута њега, од 1906. године, налази се џамија. Године 1905. цар Николај II издао је указ „О учвршћивању начела верске трпељивости“, након чега су и бројни муслимани, углавном Татари, добили могућност да изграде сопствено место за молитву. Сам цар је приложио значајан новчани износ за њену изградњу.

Џамија у неомаварском стилу имала је више среће од католичког храма — њена зграда је преживела совјетско доба, иако се у њој дуги низ година налазио ресторан „Исток“, док верске службе нису одржаване. У Твери је постојала и лутеранска црква, подигнута 1849. године. И њена парохија била је бројна; верници су долазили из свих околних градова, углавном Немци и Естонци. Ипак, раскошној цркви било је суђено да траје нешто више од једног века — 1966. године је срушена, а на њеном месту изграђена је зграда обласног комитета Комунистичке партије.

Занимљиво је да се, свега неколико квартова даље, налази и синагога. Подигнута је 1911. године. Током совјетског периода у њој се налазило одељење милиције, а данас је поново постала духовни дом јеврејске заједнице.