Седам „самых-самых“ речи руског језика

1. Најдужа реч

Павел Катишев, шеф Катедре за општу и руску лингвистику на Пушкиновом институту, издвојио је реч од 55 слова

„тетрагидропиранилциклопентилтетрагидропиридопиридиновые“.

Ова реч се појављује у називу патента за хемијско једињење. Раније су се у Гинисовој књизи рекорда нашле речи „превысокомногорассмотрительствующий“ (35 слова) и „рентгеноэлектрокардиографического“ (33 слова).

Могуће је, такође, замислити именицу бесконачне дужине која означава претка или потомка у правој линији сродства, додавањем префикса „пра-“: „прапрапрадедушка“, „прапрапрапрапраправнук“ и слично.

2. Најтежа реч

Према мишљењу енглеског писца Луиса Керола, најтежа руска реч је „защищающихся“. Он је о томе писао у „Дневнику путовања у Русију 1867. године“:

„Као пример необично дугих речи по којима се руски језик одликује, [Енглез из Санкт Петербурга] записао ми је следећу: защищающихся. Када би се написала енглеским словима, изгледала би овако: Zashtsheeshtschayjushtsheekhsya.“

Лингвисти, међутим, сматрају да је тежина релативан појам. У другим језицима тешко нам пада управо оно по чему се они разликују од нашег матерњег језика. Говорницима језика у којима преовлађују самогласници, као што су јапански и маорски, могу бити необичне групе сугласника карактеристичне за руски језик, као у речи „взбрыкнуть“. Међутим, Србима или Чесима то не би представљало посебну тешкоћу.

3. Реч која је оличење руског језика

Ирина Александрова, доцент на Факултету новинарства Московског државног универзитета, сматра да је „тоска“ једна од најтежих руских речи за превођење.

„Руска реч „тоска“ има веома широко значење и обухвата различита осећања. Потиче из индоевропског језика и првобитно је означавала нешто што стеже. То није само осећање дубоке туге. У њој су садржани и душевна празнина, жаљење за изгубљеним и унутрашња чежња“, објаснила је Александрова.

О тешкоћама у превођењу ове речи писао је још Владимир Набоков, али је помињао и речи „пошлость“ и „хамство“. Још једном руском речју коју је тешко превести сматра се „надрыв“, карактеристична за дела Фјодора Достојевског.

4. Реч са највише значења

Глагол „идти“ има рекордан број значења, каже Александра Олховска, шефица Лабораторије за лексикографију Пушкиновог института. Његова значења могу се разврстати у неколико група:

• Кретање: девочка идет по улице (девојчица иде улицом)
• Кретање превозних средстава: поезд идет на Москву (воз иде за Москву)
• Природне појаве: идет дождь (пада киша)
• Ширење мириса, звукова и светлости: из кухни идет запах, звук идет из наушников, свет идет от звезд (из кухиње се шири мирис; звук допире из слушалица; светлост долази од звезда)
• Проток времена и ток догађаја: годы идут, дела идут хорошо (године пролазе; ствари добро иду)
• Прикладност или напредовање ка циљу: тебе идет платье, идти к цели (та хаљина ти лепо стоји; ићи ка циљу)

Различити речници бележе различит број значења овог глагола — од 20 до 56.

5. Најпопуларнија реч

Није могуће одредити једну најпопуларнију, па чак ни најчешће употребљавану реч у целом језику, јер се у говору и писаном тексту најчешће јављају различите речи. Према подацима Института за руски језик, последњих година најчешћа реч у усменим и писаним дијалозима неформалног, свакодневног стила јесте „ок“. Њеној популарности допринели су краткоћа, информативност и недвосмислено значење.

6. Најстарија реч

Није могуће утврдити која је реч најстарија у староруском језику, а поготово у прасловенском. Лингвисти, међутим, могу да одреде које се групе речи најбоље чувају у језику. То су заменице, неки бројеви, називи за чланове породице, делове тела и боје. Важне су и речи попут „огонь“ (ватра), „большой“ (велики), „женщина“ (жена) и „рыба“ (риба).

Управо се на основу оваквих речи, између осталог, утврђује сродност језика.

7. Најиритантнија реч

Утврђивање речи која највише нервира изворне говорнике нешто је једноставније од истраживања других језичких рекорда. Довољно је спровести репрезентативну анкету на великом узорку испитаника.

Према истраживању које су у септембру 2026. године спровели књижевни сервис „Литрес“ и истраживачка агенција „Magram MR“, међу хиљаду испитаника старијих од 18 година највише негодовања изазива реч „кринж“.

Учесници анкете навели су и друге жаргонске и сленг изразе, као и речи страног порекла. На другом месту нашли су се изрази „кейс“, „триггерить“, „хайп“ и „фейк“. Свака епоха има своје речи које изазивају негодовање. У Пушкиново време саблазан су изазивале речи „панталоны“, „фрак“ и „жилет“. Корнеј Чуковски је у књизи „Жив као живот“ писао о негодовању које је некада изазивала реч „факт“. Самом Чуковском, пак, никако није одговарало коришћење речи „пока“ у значењу „видимо се“ или „до виђења“.

Неологизми, као и употреба старих речи у новом значењу, често наилазе на негодовање изворних говорника. Међутим, ако се такве речи устале у језику, припадници наредних генерација прихватају их сасвим природно.