Раде Костић: у Русији треба да се наоружате стрпљењем и припремите за једну дивну авантуру

Зашто је твоја одлука да студираш, односно наставиш професионално усавршавање пала управо на Русију?

Моја професорица у Бањалуци на Академији умјетности која ми је предавала на основним студијама глуме, Елена Трепетова Костић је највише утицала на то да се ја заљубим у Русију. Она је Московљанка, и током четири године студирања код ње у класи, свакодневно смо слушали о Русији, и тако сам се заљубио. Морам додати да ја нисам једини њен студент који је отишао на студије у Русију. Професорица је у срцу истински амбасадор Русије у нашим крајевима.

На који начин си сазнао за програм за странце који желе да студирају у Русији? И да ли је било тешко приликом пријављивања? Да ли је било бојазни?

За програм студирања у Русији сам сазнао баш преко професорице. Она нам је причала и о програму и о њеним студентима који су тренутно у Русији или су раније студирали тамо. Након тога сам почео сам да истражујем како могу да пријавим и гдје. Наравно да је било бојазни. То није мали корак оставити сигуран посао и отићи далеко од куће, у велики град и то без познаника. У самом старту су ми највише помогли у српско-руском пријатељству-братству у Бањалуци гдје сам добио прецизне информације и сву потребну подршку за попуњавање пријаве.


Велику захвалност дугујем и Руском дому у Београду које сам звао кад год сам имао неку недоумицу или неки проблем.

Да ли су се оправдала твоја очекивања везано за услове живота и ниво предавања на факултету?

Моја очекивања су и више него оправдана. Био сам од самог почетка свјестан да моје студирање у Русији није мој једини циљ. Осим тога ја сам научио руски језик врло брзо, упознао сам јако много занимљивих људи, погледао дивне представе и развијао и своје људске и пословне потенцијале да бих на крају свог студирања чак и срео своју супругу као круну свог трогодишњег боравка на студијама у Русији.

Испричај нам нешто више о адаптацији у граду, на факултету.
На који начин Росотрудничество помаже студентима  у томе?

Сјећам се да је било стресно и тешко, поготово у почетку, али тако је било свакоме од мојих пријатеља које сам упознао тамо. Ипак је то промјена и по питању климе и хране и културе и менталитета и треба бити свјестан да је нормално имати период адаптације на нову средину. Олакшање у тој ситуацији је било то што се факултет занима нашим документима и израдом визе и што у било ком моменту и по било ком питању студент може да се обрати на било коју адресу
- од факултета на којем је до Руског дома и било које друге организације.

Шта је оно што би посебно издвојио у вези школовања у Русији? Перспективе.
Кад сам кретао за Русију нисам знао како ће тећи читав тај пут студирања и да ли ће би све то донијети довољно да ми сутра беће бити жао што сам оставио то што сам оставио у том тренутку. Сјећам се да сам рекао себи: идем да пробам па макар издржао само два мјесеца, бар ћу за та два мјесеца да видим нешто и да кажем себи да сам пробао. Међутим, сада, три године касније сматрам да је то била најбоља одлука у мом животу.

На шта млади људи треба да обрате пажњу, уколико се одлуче да студирају овде?

Млади људи који желе да студирају у Русији треба да се наоружају стрпљењем и припреме за једну дивну авантуру и нешто што ће сигурно раширити њихов поглед на свијет и што ће их изградити у сваком смислу. Ја само на крају могу са осмијехом да кажем: ЈА БИХ ОПЕТ, МОЖДА ЧАК И РАНИЈЕ.

Иако тренутнио због породичних разлога нисам у Русији морам да признам да ми већ недостаје и да ми је јако необично што ове јесени нисам већ одлетио за Москву.

П.С. Морам још да признам и то да већ имам купљене карте за Перм и испланирано путовање по Русији, а ред је и да Нову Годину проведем у тазбини са супругом. ♥