1. вежба: Слушајте аудио снимак и прочитајте дијалог

Воз ускоро стиже у Новосибирск. Док Ана Ивановна и Пећа пакују ствари, Џон и Марија разговарају, трудећи се да им не сметају.

Марија: Джон, а Надя знает, что вы будете в Новосибирске эти три дня? Она, наверное, вас ждёт.
Џон, да ли Нађа зна да ћете бити у Новосибирску ова три дана? Вероватно вас чека.

Џон: Надя не ждёт. Она не знает, что я еду к ней. Я ей не сказал. Она думает, что я в отпуске на море.
Нађа не чека. Не зна да идем код ње. Нисам јој рекао. Мисли да сам на одмору на мору.

Марија (зачуђено): Ничего себе! Почему вы ей не сказали?
Како то?! Зашто јој нисте рекли? 

Џон: Хотел сделать сюрприз. Она сказала, что у неё скоро день рождения. И я решил поздравить её лично.
Хтео сам да је изненадим. Рекла је да јој је ускоро рођендан. Зато сам одлучио да јој лично честитам.

Марија: Она, наверное, будет очень рада.
Вероватно ће бити веома срећна. 

Џон: Я надеюсь...
Надам се...

Ана Ивановна и Пећа пакују ствари.

Пећа: Дедушка нас встречает сегодня?
Да ли ће нас деда данас чекати? 

Ана И.: Да, он уже позвонил. Сказал, что он ждёт нас на вокзале.
Да, већ је звао. Рекао је да нас чека на станици.

Пећа: Хорошо. Всё, я готов!
Добро. Ја сам спреман! 

Ана И.: А ты взял компьютер?
Да ли си узео свој компјутер?

Пећа: Да, он в рюкзаке.
Да, он је у ранцу. 

Ана И.: А книгу не забыл?
А ниси заборавио књигу?

Пећа: Не забыл, книга в сумке.
Нисам заборавио, књига је у торби. 

Ана И.: А чей это телефон? Твой?
А чији је ово телефон? Твој? 

Пећа: Это телефон Джона.
То је Џонов телефон. 

Ана И.: А где твой телефон?
А где је твој телефон? 

Пећа: Вот, у меня.
Ево га, код мене. 

Ана И.: А кепка?
А качкет?

Пећа: Бабушка! Ну я уже не маленький! Я всё взял. Я никогда ничего не забываю.
Бако! Више нисам мало дете! Све сам понео. Никада ништа не заборављам!

Ана И.: Это я на всякий случай. (проверава своје ствари) Так, паспорт, кошелёк, очки, телефон… Ну всё, я тоже готова.
Питам за сваки случај. Дакле, пасош, новчаник, наочаре, телефон… Па, и ја сам спремна.

Пећа: Бабушка, мне чемодан, а тебе рюкзак и сумку!
Бако, ја ћу кофер, а ти узми ранац и торбу! 

Ана И.: Петя, тебе тяжело!
Пећа, биће ти тешко! 

Сви излазе из воза.

Ана И.: Вон дедушка!
Ево деке!

Пећа: Ой, бабушка, мы забыли Мурзика!
О, бако, заборавили смо Мурзика!