Пет чињеница о Валентини Серовој, првој руској композиторки
1. Имала је изузетно музичко памћење
Валентина Бергман (девојачко презиме Серова) своју породицу је називала најнемузикалнијом која се уопште може замислити: „Отац није знао ниједну песму, а мајка само једну — „Lieber Augustchen“, коју је с времена на време певушила деци.“ Код девојчице се, међутим, веома рано испољила способност да мелодију чује и одмах је запамти, а затим је отпева по сећању. Године 1862. постала је стипендисткиња Руског музичког друштва и уписала се на Петербуршки царски конзерваторијум, где јој је професор био Антон Рубинштајн.
Током студија упознала је композитора Александра Серова, који јој је постао истомишљеник, а потом и супруг. Под његовим утицајем и сама је почела да компонује, поставши прва професионална композиторка у Русији.
2. Прва жена чија је опера изведена у Бољшој театру
Њен опус обухвата симфонијске поеме и клавирске минијатуре, као и пет опера. Најпознатија међу њима је „Уриел Акоста“, настала по мотивима трагедије немачког писца Карла Гуцкова. Главни јунак је јеврејски филозоф из XVII века који се супротставља верским догмама и строгим традиционалним нормама. Због тога га свештенство изопштава из верске заједнице.
У априлу 1885. године опера „Уриел Акоста“ изведена је у Бољшој театру. Њене колеге композитори нису биле одушевљене делом. Чајковски је, уз похвале либрету, указивао на неспретне хармонске поступке и недовољну повезаност музичког материјала. Публика је, међутим, представу прихватила са одушевљењем. Гледаоци су тражили да се ауторка појави на сцени и приредили овације.
3. Завршила супругову оперу „Вражја сила“
Брак са Александром Серовим трајао је свега осам година. Супружници су заједно издавали часопис „Музика и театар“ и били у пријатељским односима са Марком Антокољским, Фјодором Шаљапином и Иљом Рјепином. Године 1871. њен супруг је преминуо, оставивши недовршену оперу према драми Александра Островског „Не живи како желиш“. Валентина Серова је довршила дело, а премијера је одржана у пролеће исте године у Маријинском театру. „Вражја сила“ је потом неколико пута извођена у Санкт Петербургу, а затим и у Москви. У опери је блистао Фјодор Шаљапин, а критика је улогу лукавог ковача Јеремке сматрала једном од његових најбољих.
4. Основала сеоску оперу
Једном су Серевој испричали да су „Вражју силу“ поставили мештани у Тверској губернији. Та идеја ју је изненадила, али и подстакла на размишљање. Крајем 1880-их организовала је хор у селу Сјабринци у Новгородској губернији. Хор је изводио народне песме, као и одломке из опера Чајковског и Глинке. Касније је основала и музичку трупу у једном од села Симбирске губерније. У трупи је било око 40 људи, а Серова је са њима одлазила на гостовања у суседне градове.
5. Одбила да позира сину за портрет
Њен упечатљив изглед привлачио је пажњу сликара. Године 1885. њен портрет насликао је Михаил Врубељ, колега њеног сина. А Иља Рјепин ју је одабрао као модел за лик царевне Софије Алексејевне. Валентин Серов, међутим, никада није успео да наслика портрет своје мајке. Једном је дошао код ње са штафелајем и бојама и припремио се за рад, пажљиво загледајући њено лице. Серевој је постало непријатно, као да јој син гледа право у душу и види њену патњу, па га је замолила да одустане од те намере. Сликар је истог тренутка поцепао започети портрет на комаде и више никада није покушао да наслика своју мајку.