Овај совјетски синтисајзер био је један од првих електронских музичких уређаја на свету

Ана Попова

30. септембар 2026.

Филмски редитељ Андреј Тарковски. Кадар из филма ''Соларис'' (1972). Јевгениј Мурзин, директор и научни руководилац Експерименталног студија електронске музике и боје у компанији Мелодија.

Gateway to Russia (Photo: Сергей Соловьев, М. Филимонов/Sputnik, Legion Media, agsandrew/Getty Images)

Гласом овог необичног музичког инструмента „говори“ океан у филму „Соларис“ Андреја Тарковског.

Инжењер Јевгениј Мурзин је страствено волео музику; и сам се њом бавио и одлучио је да створи инструмент који би омогућио компоновање, прављење аранжмана и њихову репродукцију без оркестра – или, како је он то формулисао, да „откључа ризницу непознатих звучних комбинација и пронађе пут ка новим хармонијама за савремене композиторе”.

Мурзин је на свом изуму радио 20 година: почео је 1938, а функционални прототип створио 1958. године. Свој фотоелектрични синтисајзер назвао је АНС – у част композитора Александра Скрјабина, који га је инспирисао. Ипак, тачније би било описати Мурзинов изум као један од првих музичких рачунара на свету.

За разлику од традиционалне скале од 12 тонова, октава синтисајзера ANS садржи 72 елемента (и 576 тонова), што омогућава стварање било које звучне нијансе и комбиновање звукова на готово све замисливе начине, стварајући тако музичку текстуру коју је немогуће постићи конвенционалним музичким инструментима.

ANS је фотоелектронски оптички музички инструмент који је конструисао инжењер Јевгениј Мурзин и представља први полифони музички синтисајзер на свету. Функционални модел инструмента ANS завршен је 1958. године, а Мурзин је наредне године добио ауторски сертификат.

Мемориальный музей А.Н. Скрябина

Стварање музике помоћу АНС-а више је личило на рад уметника: партитура се „сликала” на стаклу прекривеном непровидним слојем боје. Механизам за снимање је урезивао линије — које су представљале призвуке, чисте тонове и бас — док је празнине требало попунити како би се добио шум или ехо. Фотоелектричне ћелије би затим очитавале ту звучну „слику” и претварале је у музику. Композитору је преостало само да унесе завршне детаље: да убрза или успори репродукцију и подеси јачину звука.

Композитор Дмитриј Шостакович био је толико одушевљен овим изумом да је предлагао да се покрене његова серијска производња и помогао да се направи функционални модел синтисајзера. Године 1966. у Москви је отворен Експериментални студио електронске музике, чији су чланови стварали музику управо на АНС-у.

Музика настала на овом синтисајзеру први пут се чула у филму „У космос“ из 1961. године. Касније је АНС зазвучао и у филмовима Андреја Тарковског „Соларис“ и „Огледало“, „Сибиријада“ Андреја Кончаловског и „Дијамантска рука“ Леонида Гајдаја.