Сергеј Ајзенштајн у филму „60 секунди“

Ана Попова

20. април 2026.

Портрет Сергеја Ајзенштајна (1898-1948), 1925. Приватна колекција. Аутор: Дебабов, Дмитриј Георгијевич (1899-1949).

Fine Art Images/Heritage Images/Getty Images

Овај совјетски редитељ је изумео модерну кинематографију: многе технике које је користио у својим филмовима су и данас релевантне.

*Његов први сусрет са кинематографијом догодио се 1906. године у Паризу. Осмогодишњи Серјожа је гледао филмове Жоржа Мелијеса.

Сцена из представе „Доста глупости у сваком мудрацу“, засноване на драми Александра Островског, у режији Сергеја Ајзенштајна. Прво радничко позориште Пролеткулта, 1923.

Sputnik

*Ајзенштајн је први пут употребио своју чувену „монтажу атракција“ – метод који одржава публику у стању сталне емоционалне напетости – у позоришту. У својој представи „Доста глупости у сваком мудрацу“.

Репродукција рекламног постера за филм Сергеја Ајзенштајна „Оклопњача `Потемкин`“ непознатог уметника

Сергей Субботин/Sputnik

*Његов филм „Оклопњача Потемкин“ је први мокументарац на свету. Камера у њему је „жива“, користећи покретне платформе. Филм је монтиран Ајзенштајновом методом: снимци су комбиновани да би се постигао максимални драматични ефекат и емоционални интензитет. Боја такође избија на платно: застава на броду је ручно осликана директно на филму.

Кадар из немог филма „Октобар“. Режија: Сергеј Ајзенштајн и Григориј Александров. Московска филмска фабрика Совкино, 1927. Револуционар Владимир Александрович Антонов-Овсејенко се појављује у камео улози (у средини).

Sputnik

*„Оклопњача Потемкин“ је већ дуги низ година уврштен у разне филмске ранг листе свих времена и сматра се једним од најзначајнијих филмова у историји светске кинематографије.

„Оклопњача Потемкин“ је неми филм из 1925. године који је режирао Сергеј Ајзенштајн. Представља драматизовану верзију побуне која се догодила 1905. године када се посада руског бојног брода Потемкин побунила против својих официра царског режима.

Universal History Archive/UIG/Getty images

*Редитељеве методе се и данас користе: брзе промене између крупних и широких планова, фундаментално нова техника монтаже уместо линеарне монтаже, која приморава гледаоца да остане прикован за акцију на екрану.