Водич кроз фестивал културе Србије у Москви и регионима Русије

15. октобар
Креативни сусрет са Сергејем Гловјуком

На креативном сусрету, песник, преводилац и члан Савеза руских писаца Сергеј Гловјук је говорио о српској поезији последње четвртине 20. и прве четвртине 21. века, користећи материјал из збирке „Српска поезија“ из серије „ИЗ ВЕКА У ВЕК“, чији је покретач, аутор и састављач.
Ова јединствена збирка песама представља читаоцима широку панораму српске поезије од друге половине 20. века до данас.
Књига представља дела Стевана Раичковића, Миодрага Павловића, Ивана Лалића и многих других аутора, како на оригиналном језику, тако и у руском преводу.

Напунили смо батерије 16. октобра на предавању „Екс-Ју рок: Музика и наслеђе југословенске рок сцене“ које је одржала Наталија Стариковскаја, филолог и наставница српског језика.
Од 1960-их до 1990-их, југословенска рок сцена је цветала: Бијело дугме, Рибља чорба, Забрањено пушење, Парни ваљак, Екатарина Велика и многи други култни бендови спојили су западни рок са локалним утицајима, стварајући снажан и препознатљив звук.
Њихова музика је постала не само културни феномен већ и глас генерација, који наставља да одјекује у раду њихових модерних следбеника.
Уронили смо у атмосферу тог златног доба, присетили се њихових највећих хитова и импровизовали караоке пре пуно заљубљеника у југословенски рок!

18. октобра
Отворени час српског језика из језичке школе „Балканика“

Колико времена је потребно да се научи српски?
Како је учити два писма одједном?
Које руске и српске речи никада не треба мешати?
Како се поздрављате, опраштате и представљате на српском?
На сва ова питања у живој и опуштеној атмосфери дала је одговор Марија Трушина, наставница српског и хрватског језика из школе „Балканика“.

Квиз
18. октобра смо проверили своје знање језика, научили нове занимљивости и осетили атмосферу Србије!
Задивљујуће путовање кроз многе аспекте Србије– од њене сликовите географије и богате историје до њене препознатљиве културе и фасцинантних карактеристика српског језика.
Квиз је водила Јекатерина Вучковић, предавач на Катедри за словенске језике и културе на Факултету за стране језике и регионалне студије Московског државног универзитета Ломоносов.

19. октобар је био резервисан за предавање на тему „Формирање независне српске државе у 19. – почетком 20. века“.

Феномен српске државности обликован је многим факторима. Један од најважнијих је такозвани спољни фактор, који обухвата како активно учешће Руског царства у стварању српске државе, тако и формирање политичких институција и странака у новој држави, црпећи инспирацију из западноевропског искуства.
Предавање које смо посетили обухватило је анализу достигнућа српских политичких личности у областима обуке националних кадрова, израде и усвајања устава и спољнополитичке активности. Посебна пажња је била посвећена улози Русије у остваривању независности Србије, почев од Првог српског устанка 1804-1813. године, па све до Руско-турског рата 1877-78. године, као и учешћу руских добровољаца у Српско-турском рату 1876. године.
Предавање је одржала Људмила Кузмичева, докторка историје и ванредна професорка на Катедри за историју јужних и западних Словена, Историјског факултета, Московског државног универзитета „Ломоносов“.

Концерт „Музички мост Русија-Србија“

На концерту који се одржао 19. октобра била су представљена вокална и инструментална дела српских и руских композитора 19. и 20. века: В. Мокрањца, М. Милојевића, Д. Џенадера, М. Глинке, А. Аљабјева, А. Даргомижског, П. Чајковског, К. Шаханова и других.
Програм вечери је обухватио широк спектар инструмената. Гости су могли да чују звуке виолине, флауте, кларинета, домре, гуслала и хармонике.
Извођачи су лауреати сверуских и међународних такмичења и студенти Музичког колеџа „Гњесин“ и Руске музичке академије „Гњесин“.
Вече је водила Наталија Мухина, лауреат сверуских и међународних такмичења и руководилац оркестарске секције Одсека за општи клавир Музичког колеџа Гњесин.

Школа „Гњесин“

Бајке имају изванредну способност да открију релевантност онога што се догодило давно. Њихове поучне сижее можете пронаћи свуда, само треба пажљиво да погледате. Људски живот је испуњен њима.
Путовали смо у свет бајке 25. октобра кроз слике, музику, покрет и речи. Заједно смо  видели старо у новом светлу, открили смо значења и потражили одговоре.
Режија: Анастасија Кисељова, плејбек глумица у „Новом џез театру“, позоришни педагог у Државном централном позоришту сценских уметности „Образцов“.

25. октобра Дом националности у Иванову отворио је своја врата пријатељства за нову изложбу ликовних дела сликарског трија: Невене Никодијевић, Павела Мунтијева и Весне Симић.
О концепцији: Међународни пројекат и изложба „Уметност пријатељства“ није само симбиоза уметничке комуникације и познатог изражавања на платну, већ суптилни процес који јединствено комбинује креативност и друштвену интеракцију. Комуникација у сликарству је снажна веза између креативног и друштвеног, и стога моћно оруђе које нас уједињује, гради братско пријатељство и побољшава наше индивидуално духовно и културно благостање. Циљ изложбе „Уметност пријатељства“ је да посматрачу приближи, из наше перспективе предочи, сву топлину наших осећања према местима која смо посетили путујући кроз прелепу Србију и невероватну Русију. Да преточимо наше уметничке емоције у јединствену причу кроз палету пријатељства на више од 30 дела.

Изложба ће бити отворена до краја новембра, улаз је слободан.

О томе како су протекла друга дешавања у оквиру  6. фестивала Месец српске културе у „Иностранки" можете прочитати овде.