Месец културе Србије у Москви и регионима Русије

Наводимо неке од бројних догађаја који су ове године уврштени у регионални програм фестивала. У Москви се фестивал одвија у Бибилиотеци стране књижевности „Рудомино“.

У Иванову је 2. октобра  отворена изложба „БАЛКАН“ фотографа Јевгенија Чернова. Изложба ради до 19. октобра. 
„Две године на Балкану су калеидоскоп лица, разговора и случајних сусрета. Србија, Босна, Албанија, Македонија, Црна Гора — свуда сам сретао људе спремне да се одмах укључе у разговор мешавином српског, руског, енглеског, албанског, немачког језика и гестова како би објаснили зашто је њихов град најбољи, док је суседни био „так-так“. Ови снимци су тренуци моје радозналости; завирујући у животе људи, њихову свакодневицу, емоције и рутине, покушао сам да ухватим живот на Балкану онакав какав јесте, тежећи да сачувам баш ту атмосферу где сваки гест, поглед или случајна сцена прича причу“, рекао је Јевгениј Чернов.
Музеј совјетске аутомобилске индустрије Иваново, улица Паришке комуне, 16
Организатор: Центар за уметничку културу и уметност „Холст, масло“ уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу и Руско-балканског центра за дијалог и међународну сарадњу.

У Центру словенских култура при библиотеци стране књижевости „Рудомино“ у Москви 4. октобра било је одржано интерактивно предавање на тему „Црквени односи између Русије и Србије: Да ли има места за религију у великој политици?“. Предавање је одржала Марија Ал-Салхади, дипломирани студент Катедре за историју јужних и западних Словена, Историјског факултета, Московског државног универзитета.
„Користећи примере из стварног живота, покушаћемо да савладамо основе заната историчара и разумемо сложене аспекте међународних односа крајем 19. и почетком 20. века. Користећи наш примарни алат, историјске изворе, спровешћемо истинско истраживање и покушати да реконструишемо размишљање политичара и јавних личности тог доба и пронађемо одговор на питање како „свачија лична ствар“ постаје ствар од националног значаја“, најавила је Марија.

Недеља, 5. октобар је у Центру словенских култура била резервисана за два догађаја: за радионицу „Национална палета Србије“ српске сликарке Весне Симић, која је гостима испричала о свом уметничком развоју и све заинтересоване научила како да направе уникатну мараму у етно стилу, 

и ауторску лекцију представника српског удружења „Завет“ Ирине Ђукић. Лекција „Дах Србије“ говори о српским местима у Москви. Најпажљивији и најстрпљивији су у квизу могли да се „прошетају" по српским ресторанима, подворју СПЦ, Амбасади Србије или допунској школи српског језика и за тачне одговоре да освоје вредне сувенире из Србије.

У Малој сали библиотеке због великог интересовања, понављају се часови плеса „Српско коло: Најживљи и најватренији плесови“ - 7. и 21. октобра у 19:00 часова
„Настављамо истраживање плесне културе Јужних Словена и њихових суседа. Овог пута ћемо „играти коло“, како кажу у Србији. Коло је општи назив за српске, босанске и хрватске народне игре. Реч „коло“ потиче од словенске речи која значи „точак“, „круг“ или „прстен“. Плесне традиције варирају у различитим етно-кореографским регионима Србије. Учићемо о народним играма централне и западне Србије и играћемо их.
Научите српско народно коло, чак и ако никада раније нисте играли. Свако може да се придружи!“ Етно-кореограф, Олесја Бакшејева

8.октобра захваљујући партнеру Александру Журжалину и Културном центру Меридијан одржана је пета, јубиларна изложба „Душа Србије“!

Изложба представља слике савремених уметника из Србије и Русије. Двадесет радова настало је током ликовних колонија у Србији. Дела преносе сву дубину душе невероватне и вољене Србије. На отварању, о сваком од радова говорила је кустос изложбе, српска уметница Весна Симић.
У изложби „Душа Србије“ учествовали су: Дмитриј Нечитајло, Полина Нечитајло, Миливоје Стојић, Павел Мунтијев, Светлана Соло, Милена Шишакова,
Гајане Добровољскаја, Фјодор Сухињин и Софја Јарујева.

Друга уметничке изложбе „Балкански мост. Место сусрета – Јурјевец“ одржана је нареднног дана, 9. октобра у Центру словенских култура.

У пролеће 2025. године, у години 800. годишњице града Јурјевца, група руских и српских уметника отпутовала је у овај град на Волги како би упознала његове људе, историју и традиције, а затим приказала локалне лепоте и призоре на платну у стиловима великих редитеља Андреја Тарковског и Емира Кустурице.
Овај пленер назван је „Место акције – Јурјевец“, а организовала га је Аутономна непрофитна организација (АНПО) Центар за уметничку културу и уметност „Холст, масло“, уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу и Руско-балканског центра за међународну сарадњу и дијалог.
На отварању изложбе, посетиоци су сазнали детаље о настанку слика и имали прилику да разговарају са уметницима.

Истог дана био је одржан округли сто на тему:
„Руско-балкански дијалог у хуманитарној сфери у регионима Руске Федерације и Балкана: Право искуство и перспективе интеракције“, и је привукао велику пажњу представника и организација које раде на развоју међукултурних контаката и економске сарадње.
Стручњаци су разговарати о актуелним питањима у руско-балканској сарадњи у различитим областима, укључујући:
- Интеракцију између руских региона и балканских земаља;
- Социјалне и хуманитарне пројекте;
- Научне и образовне активности;
- Културне иницијативе и размену искустава.

Овде можете погледати видео снимак.

Феномен српске државности обликовали су многи фактори, укључујући активно учешће Руског царства у стварању српске државе и формирању политичких институција и странака у новој држави, црпећи инспирацију из западноевропског искуства.
Предавање на тему „Формирање независне српске државе у 19. – почетком 20. века“ одржано је 10. октобра
Анализа достигнућа српских политичких лидера у областима обуке националних кадрова, израде и усвајања устава и спољне политике. Посебна пажња је посвећена улози Русије у стицању независности Србије, почев од Првог српског устанка 1804-1813. године. и све до Руско-турског рата 1877-78, као и учешће руских добровољаца у Српско-турском рату 1876. године.
Лекцију је читала Људмила Васиљевна Кузмичова, докторка историје и ванредна професорка на Катедри за историју Јужних и Западних Словена на Историјском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“.

Српски разговорни клуб
Овај састанак Српског разговорног клуба био је  посвећен једном од најзагонетнијих и најоригиналнијих српских писаца – Милораду Павићу.
12. октобра у Центру словених култура разговарало се о његовим култним делима, његовом разиграном приступу читаоцу и како његови текстови мењају нашу перцепцију књижевности.
Гости су учествовали у:
- дискусији о „Хазарском речнику“, „Пејзажу осликаном чајем“ и другим књигама;
- анализи Павићевог нелинеарног наратива и књижевних експеримената;
- дељењу утисака и омиљених цитата;
- квизу о писчевом делу.

Уследило је предавање „Милорад Павић. Играње историјом“
Дело Милорада Павића обележава такозвана „постмодернизација фикције“: он се игра чињеницама, историјским и историјским сликама, узрочно-последичним везама. У сваком његовом књижевном делу ствара се нови свет, нова истина, замагљујући границе између стварног и нестварног, вероватног и невероватног. Више не постоји јасна линија између поетског, алегоријског и фантастичног; фантастични елементи се протежу на цитате и документе, а снови трансформишу раније потпуно рационалан свет. Хајде да заједно истражимо како Павић користи историјске податке у својим текстовима и да ли оставља трагове читаоцу шта је истина, шта је наговештај, а шта бајка.

Предавање је одржала књижевна научница, србиста, Јевгенија Шатко.

Регистрација на концерт „Музички мост Русија-Србија“ који ће бити одржан 19. октобра, у 17:00 часова

На концерту ће бити представљена вокална и инструментална дела српских и руских композитора 19. и 20. века: В. Мокрањца, М. Милојевића, Д. Џенадера, М. Глинке, А. Аљабјева, А. Даргомижског, П. Чајковског, К. Шаханова и других.

Програм вечери обухвата широк спектар инструмената. Гости ће чути звуке виолине, флауте, кларинета, домре, гусли, хармонике и хармонике.

Извођачи су лауреати сверуских и међународних такмичења и студенти Музичког колеџа Гњесин Руске музичке академије Гњесин.

Водитељ је Наталија Мухина, лауреат сверуских и међународних такмичења и шеф оркестарске секције Одсека за општи клавир Музичког колеџа Гњесин.

Пратите дешавања у оквиру фестивала Месец српске културе који ће трајати до краја месеца на нашем сајту и телеграм каналу.