Седам чињеница о царици Ани I Ивановној

1. Била је у браку неколико месеци

Портрет Фридриха Вилхелма III

За супруга својој седамнаестогодишњој сестричини Ани Ивановној, кћери цара Ивана V, Петар I је изабрао курландског војводу Фридриха III Вилхелма. Свадба је одржана у новембру 1710. године, а венчање је лично предводио император. Међутим, брачна срећа трајала је тек нешто више од два месеца: не прешавши ни педесет километара од Санкт Петербурга, Фридрих је преминуо услед неумереног опијања. Младој удовици Петар је наредио да отпутује у Курландију, где је остала све до 1730. године.

2. Могла је постати први уставни монарх Русије

Портрет царице Ане Ивановне

Године 1730. преминуо је Петар II, последњи директни мушки потомак династије Романових. Врховни тајни савет, који је фактички управљао државом, одлучио је да понуди престо наследници по женској линији — Ани Ивановној. Али под одређеним условима.

Будућа императорка требало је да потпише такозване Кондиције, којима би њена власт била строго ограничена. Забрањивало јој се да самостално објављује и завршава ратове, уводи нове порезе, додељује високе државне положаје и располаже државном благајном. Такође, није смела да ступи у брак нити да именује наследника без сагласности Савета, под чијом су надлежношћу остале и оружане снаге. Међутим, гардија — елитни део руске војске, састављен углавном од племства — томе се оштро успротивила. Ана Јоановна је поцепала Кондиције, а гардија јој је положила заклетву као самодржавној владарки.

3. Вратила је престоницу у Санкт Петербург

Портрет Ане Ивановне

Њен претходник, Петар II, након крунисања у Москви није се вратио у Санкт Петербург. До своје смрти двор — а тиме и престоница — остао је у Москви. По ступању на престо, Ана Ивановна је наредила да се град на Неви припреми за повратак двора. Године 1732. императорка је свечано ушла у Санкт Петербург, који је поново постао престоница царства.

4. Увела је моду раскоши

За време њене владавине на двору је завладала мода такозваног „тешког луксуза“. Да ће владавина Ане Ивановне протећи у знаку раскоши било је јасно већ на дан крунисања. Хаљина за императорку била је сашивена од лионске брокате, а велику круну руски мајстори украсили су са две и по хиљаде брилијаната и огромним шпинелом.

Драго камење било је њена највећа страст. Уз јутарњу шољу кафе могла је сатима да разгледа и пребира своје ризнице или да посматра рад јувелира. Једна од њених најпознатијих куповина био је златни тоалетни прибор: аугзбуршки мајстори су од четрдесет килограма злата израдили четрдесет шест предмета — флаше, кутије, послужавници, чајници и џезве за кафу. На двору је постало модерно носити хаљине и камзоле (прслуке) јарких, упадљивих боја, а појавити се два пута у истој одећи сматрало се незамисливим. Како је записао песник Антиох Кантемир, кафтан једног модника могао је да вреди читаво село. Савременици су бележили:

„Дарежљива до расипништва, воли сјај до крајњих граница, те њен двор по величанствености надмашује све европске.“

5. Обожавала је лов

У близини императорке увек се налазио — пар напуњених пушака. Лов је била њена велика страст; била је изузетан стрелац и из досаде је умела да пуца на птице које су пролетале поред прозора њених одаја. Да би одржала вештину, током зиме је у дворцу вежбала гађање уз светлост свећа, пуцајући у црну таблу са исцртаном метом.

6. Подстицала је образовање и науку

Гравирани портрет Ане Ивановне од стране холандског уметника Јохана Фабера Млађег

За време владавине Ане Ивановне основан је Први кадетски корпус (Сухопутный шляхетный кадетский корпус) — прва војна образовна установа за племство, школа за припрему државних чиновника, као и семинарија при Академији наука. Године 1733. установљена је полиција, која је потом уведена у свим већим градовима.

Императорка се живо интересовала за историју и традицију земље. У њено време организована је Велика северна експедиција, чији су учесници истраживали арктичке обале Сибира и тражили поморске путеве ка Јапану и Америци. Такође је наложила Академији наука да проучи народе Русије — њихов број, порекло и обичаје.

7. Била је осветољубива и склона суровим шалама

Ледени дом

Ана Ивановна дуго је памтила увреде које су јој нанете. Чланове Врховног тајног савета — кнезове Голицине и Долгоруке — послала је у прогонство или погубила. Страхујући од свргавања, основала је Тајну канцеларију истражних дела. За десет година око двадесет хиљада људи било је прогнано, а око хиљаду погубљено. Дворјани су често страдали и због најмањих преступа. Песника Тредијаковског је, на пример, ишибала по лицу након што јој је, клечећи, прочитао своје дело. Дворске даме које су јој дуго певале пред спавање и усудиле се да се пожале на умор, послала је да раде у перионици.

Слика „Дворске луде на двору императорке Ане Ивановне“

Године 1740, по њеној заповести, на залеђеној Неви подигнут је Ледени дом, који по раскоши није заостајао за дворцима престонице. Ана Ивановна га је изабрала као место венчања кнеза Михаила Голицина и дворске луде Авдотије Буженинове — као вид понижења и казне. Сазнавши да се кнез оженио странкињом, примио католичку веру и тајно живи са супругом у Москви, наредила је да одмах дође у Петербург, поништила брак, придружила га дворским шутовима, а затим га и удала за дворску луду.